За будућност без Чернобиља и Фукушиме

Међународни дан сећања на жртве нуклеарних хаварија и катастрофа се обележава 26.априла. На тај дан, 1986.године у Чернобиљској нуклеарној електрани догодила се страшна хаварија које је човечанство навела на размишљање о безбедности атомске енергетике.

Атомска енергија је у цивилној употреби већ више од пола века. Атомски реактори не само да су омогућили снижавање „енергетске глади“, већ и оздрављење екологије у низу земаља. У том смислу се може навести Француска. 75 % електричне енергије у тој земљи се добија од атомских електрана, захваљујући томе емисија штетних гасова уатмосферу је смањена за 12%. Рекло би се да је то идеална варијанта, али само у условима безбедног функционисања. У међувремену током свог периода постојања атомске енергије у разним државама су се дешавале хаварије различитог степена опасности. Забележено је већ око 400. Међу највеће спадају: хаварија у Чернобиљу, катастрофа америчке атомске електране 1979.године на америчком „Острву три миље“ у Пенсилванији и она последња која се догодила у Јапану на електрани Фукушима-1, 2011.године. По мишљењу одређених научника који се баве овом проблематиком, катастрофа у Фукушими је заправо по обиму сумарне радиоактивне емисије превазишла Чернобиљску. Разлози хаварија су различити, али је искуство које је добијено овим путем изучено од стране стручњака до ситница, говори директор Фонда енергетског развоја Сергеј Пикин:

- Главно је то што човечанство у ситуацијама појединачних катастрофа делује потпуно незаштићено, зато је неопходно унапред мислити о томе да се могу догодити овакве ситуације, чинити све како би се неутралисали и смањили ризици. Овде је пажња која се посвећује безбедности од кључне важности.

Сада у свету ради неких 440-450 атомских реактора. Више од 60 се гради. Али, последња хаварија у Јапану, веома је покварила имиџ атомске енергије, који се поправљао током 30 година након катастрофе у Чернобиљу. У вези са тим су се појачали напори у смсилу потраге за алтернативном енергијом, примећује главни уредник часописа „Атомска енергија“ Олег Двојников:

- Алтернативе, наравно, постоје. Али постоји и идеални баланс силе. Специјалисти говоре, да у принципу може око 1000 атомских реактора постојати на планети. Друга је ствар што се паралелно уз изградњу атомских електрана мора решавати питање искоришћеног атомског горива, питање складиштења атомског отпада. Али перспектива, у периоду од наредних 30 или 40 година, за реакторе још увек постоји и овакве се електране још увек граде.

На дан сећања на жртве нуклеарних хаварија у многим градовима Русије, Белорусије и Украјине, тим поводом се одржавају скупови. У 10 држава Европе под паролом „За будућност после Чернобиља и Фукушиме“ протиче „Европска недеља деловања“. У том смислу се одржавају и сусрети са онима који су радили на неутралисању последица чернобиљске хаварије. Захваљаујући храбрости ових људи, последице катастрофе су умногоме смањене.

Михаил Аристов,