Михаил Нестеров: тихи глас који прожима душу

Михаил Нестеров. У трагању за својом Русијом. Изложба која се може назвати правим романом о животу и стваралаштву чувеног руског сликара, отворена је 24. априла у Третјаковској галерији. Изложба посвећена 150-годишњици од рођења мајстора садржи око 300 слика.

Изложба и Третјаковској галерији финални је акорд у низу јубиларних акција које су започеле прошле године и обележене са неколико великих изложби радова Нестерова. Говори директор Третјаковске галерије Ирина Лебедева.

- Тежимо да покажемо не само свима позната дела, већ и исти онај уметнички материјал који смо довезли из 24 музеја Русије, Украјине и Белорусије. Приказујемо нове архивске материјале. Дела која су била купљена у време припреме изложбе. Дела која су рестаурирана специјално за изложбу.

Створена је посебна драматургија простора, што је врло важно за савремене изложбе. То није једноставно изложба, то је перформанс. Он подразумева приказивање докуметарних филмова о самом уметнику, о рестаурацији његових слика. Осим тога, постоје интерактивни столови на којима може да се види на пример унутрашње уређење московске Марфо-Маријинске обитељи или цркве Александра Невског у Грузији – на осликавању ових цркава годинама је радио Михаил Нестров. Између осталог, изложбени простор посвећен црквеним радовима уметника уређен је као део цркве у којој се тобоже врши рестаурација. Укупно изложба има 9 одељења, и она омогућавају да се прате све етапе стваралачког стасања мајстора пореклом из високообразоване трговачке средине. Прво је Нестеров, као и његов учитељ, уметник реалиста Перов, сликао жанр слике. И одједном крајем 80-их година 19. века дестио се прелом, изазван очигледно смрћу младе жене. Прва супруга сликара умрла је на порођају, говори заменик директора Третјаковске галерије Лидија Јовљева – и ова несрећа је изменила у Нестерову буквално све: и виђење живота и однос ка сликарству.

- Десио се неки лом у личности, у стваралашту уметника. Код њега се све променило: темтатика, расположење, манир... То је необично: од таквог обичног жанр сликара, мада и талентованог, одједном се претворио у врло талентованог мајстора.

Нестеров полако одређује сопствену тему у уметности. Жанр сцене смењује концентрисаност на дубоки унутрашњи свет јунака – већим делом путника, монаха, богомољаца. Посебну улогу почиње да игра пејзаж – суров и истоимено поетски. Сада га називају „нестеровским“. Типични средњи појас Русије. И крстови православних цркава. Без праве вере уметник није могао да замисли ни свој лични пут, ни пут читавог руског народа. Не сматра се узалуд најпознатијим радом мајстора слика Јављање отроку Вартоломеју – једна из огромног циклуса слика посвећених преподобном Сергију Радоњешком.

Посебни одељак чине чувени портрети филозофа, научника, посланика културе, насликани у последњих 20 година живота Нестерова. То су била већ совјетска времена, религиозна тематика је била забрањена и уметник се повукао у жанр портрета.

Није случајно назив изложбе У трагању за својом Русијом. Михаил Нестеров је нашао своју Русију. И показао свету. Не слажу се сви са његовим погледима, мада на величину мајстора то не утиче.

Рита Болотска,