Наша пошта (№ 1)

Неко од древних филозофа је једном приметио: не може се двапут ући у исту реку – вода је протекла, време је прошло, чак обриси обала су се променили, што је било некад не може се вратити. Али у сваком случају увек вреди покушати.

Пре неколико година једна од најпопуларнијих емисија Наша пошта престала је да се емитује. Разлога је било много и сви су они наравно ванжни, али данас није тренутак да из разматрамо и оправдавамо се.

Нико вероватно неће негирати да је понекад много теже обновити него градити поново. Код нас у Русији данас опет много говоре о Другом светском рату. До прославе Дана победе остаје мање од месец дана. Можда нам је зато пала на памет давнашња историја око изјаве западних новинара који су посетили Стаљинград убрзо после завршетка битке. Тада су писали да град не може да се обнови, да га треба претворити у музеј под отвореним мебом. Али ипак Стаљинград је био изграђен поново на свом историјском месту, и сада је то један од најлепших градова на Волги.

Све тече, све се мења. И данас отварамо нову страницу рубрике Наша пошта. Нажалост, протеклих година писма од наших слушалаца су практично престала да стижу. Најжалосније је што је била изгубљена картотека са адресама слушалаца. Зато молимо опроштај од оних који су годинама били са нама, како се каже, на вези, а затим је веза прекинута.

Али протекле промене имале су и позитивне стране. Сада наши слушаоци имају могућности да остављају коментаре на нашем сајту а ми брже да реагујемо на примедбе или одговарамо на питања.

На пример, прошла недеља. Посета премијера Србије Ивице Дачића и министра финансија Млађана Динкића, изјаве које су дали у интервјуу дописнику наше радакције изазвале су читаву серију коментара – од комплимената до врло скептичних. Резултат је резмиирао и све помирио Звонко Стевановић: Србија и Русија заједно. Има ли шта лепше и нормалније? Даће Бог да тако буде заувек!

Ризиковаћемо да приметимо да ништа мање ватрену реакцију није изазвало саопштење о придруживању Русије Конвенцији Светске здравствене организације за борбу против пушења и мере које послодавац сада има право да предузима према сарадницима који прекрше закон. Светлана Трикић одмах указује на корен свих невоља: Има ли неко зло а да није стигло из Америке? Да, вероватно је тешко очекивати лојалност према непомирљивим борцима против пушења у Србији, где је забележен највиши ниво потрошње цигарета – 2861 цигарета по главни становника годишње. Између осталог Русија није далеко отишла од Србије: овде по подацима Светског фонда за проучавање плућних болести, троши се 2786 цигарета по главни становника.

Нећемо спорити са цифрама, као ни са мишљењем лекара. Само да се не деси са пушењем оно што се својевремено десило са борбом против алкохолизма. У доба такозваног „сувог закона“ који је важио у Русији крајем 80-их прошлог века, пострадали су не само виногради, већ и филмови, из којих су исецане сцене прослава. Не очекује ли нас слична ситуација са пушењем?

Питање је реторско. На филму пуше не само негативци, а извођачи песама нису обавезно непорочни у погледу пушења. Ипак, гласови певача као што су Марк Бернес, Владимир Висоцки очаравају.

Наравно, нису само питања политике, економски проблеми и лоше навике били теме о којима се дискутовало прошле недеље. Наши слушаоци нису игнорисали ни саопштења о догађајима у културном животу Русије и Србије. Између осталог надамо се да је краткометражни филм о руској цркви који су снимиле ученице из Горњег Адровца, захваљујући вашој подршци заслужио право да учествује у Ускршњем фестивалу. Тема руског наслеђа на територији Србије и даље остаје занимљива. Не би ни могло другачије. Ипак је то не само историја! И тиме је значајнија улога Руског дома у Београду, делатност свих његових сарадника који настављају да предају руски, музику и плес, ручни рад, да упознају са класичном и савременом књижевношћу, историјом и архитектуром. Честитам и све најбоље... Ваш допринос спознавању два народа и две културе је немерљив, написао је у честици Руском дому Стеван Војиновић.

Увек је пријатно када се твој рад достојно оцењује. Придружујемо се честиткама наших слушалаца.

Слушали сте недељну рубрику Наша пошта. Увек очекујемо ваша писма. Наша адреса је: Москва, улица Пјатњицка 25, радио Глас Русије, са ознаком „за српску редакцију“. Или оставите своје коментаре, примедбе и питања на нашем сајту Serbian.ruvr.ru.

Јелена Јегорова,