Ко се спрема у Европску унију нека учи руски језик

Често се у последњих двадесет година након распада Совјетског Савеза могло чути мишљење да је руски језик ствар прошлости и да је у свакодневној комуникацији важније познавање практички било ког западног језика. Међутим, уколико се спремате на пут у Европску унију, можда се нађете у ситуацији да скоро сви око вас говоре управо руски - у трговинама, на шалтерима железничке станице, у ресторанима и кафићима, у градском превозу, на улици и буквално на свим другим местима. Другим речима, могло би вам се десити да у посети неком главном граду у Европској унији будете потпуно дезоријентисани ако не говорите руски језик.

Поготово ако је та земља Летонија, и ако сте у њеној престоници - Риги. Наиме, у тој земљи на обали Балтичког мора, око 44% укупног становништва, разних националности, сматрају руски својим матерњим језиком, а чак 94% свих становника влада руским језиком. У главном граду Риги, исто као и скоро у свим другим већим градским срединама, чак већина грађана првенствено говори руским језиком, у шта се лако можете уверити ако прошетате по том уредном и архитектонски лепом граду, те ослушнете на ком језику разговара већина људи око вас. Наравно, на руском. Па ипак, ни то није било довољно да се руском језику у Летонији додели статус другог државног језика или барем језика у службеној употреби. На тај начин, рускојезично становништво Летоније је процентуално највећа језичка мањина у земљама Европске уније, чији језик нема статус званичног у својој земљи. Летонски званичници су такву поражавајућу и непријатну чињеницу покушавали оправдати речима да је разлика са статусом језика у Летонији, и на пример у Белгији, у томе што је у Белгији становништво које говори другим језиком тамо живело вековима па зато може добити статус званичног, а у Летонији су многи људи који говоре руски дошли тек у доба Совјетског Савеза, у време највеће индустријализације и модернизације земље.

Међутим, Србин са Балкана би на овакву тврдњу могао само да се горко осмехне, с обзиром да су многи Албанци на Косово дошли такође тек релативно недавно, отприлике у исто време, када је тадашњи југословенски режим дозволио масовно насељавање из Албаније, па су они ипак добили свој службени језик, а највећи број чланица Европске уније им је сада признао и целу државу на тлу Србије.

Или шта тек рећи за стање србског језика у Црној Гори, где се већина грађана изјаснила да говори управо србски и у којој се србски говори буквално још од времена настанка те земље, али то ипак није било довољно да он постане званичним језиком.

Иначе, и руски патријарх Кирил је позвао Летонију да обезбеди руском језику статус државног језика, а недавно на сусрету са градоначелником Риге, који се такође јавно залаже за то исто, изјавио је да Летонија треба решити питање руског језика, и додао је да 44% тамошњих становника сматрају руски својим матерњим, али упркос томе власти га третирају као страни језик, што је јединствен случај у светској пракси. А док се таква ситуација не измени, рекао је патријарх, ми ћемо изражавати своју забринутост по том питању.

Наравно, патријарховим речима бисмо могли додати само већ поменуте балканске случајеве, где се врши дискриминација на штету србског језика.

А летонски политичар и некадашњи посланик у парламенту је рекао следеће: «Сада је та тема отворена и једном ће руски језик да добије службени статус. Таква је европска историја и пракса. Све националне мањине у Европи које су почињале борбу за статус свог језика, прелазиле су дуг пут, а он је почињао од обраћања држави да омогући статус њиховом језику. Тако су поступили и Велшани у Великој Британији и Баски у Шпанији. И они су успели у томе».

Међутим, изгледа да у савременој Европи оно што важи за све народе и даље не важи за људе који говоре руски у Летонији или србски у Црној Гори. У тим случајевима европски стандарди као да не умеју да пронађу свој пут до реализације у стварном животу.

Па ипак, мада руски још увек није добио статус званичног језика у Летонији, ако идете у ту балтичку земљу, почните на време да га учите. У сваком случају биће вам неопходан у свакодневној комуникацији, јер ипак је руски - језик који се највише зна и користи у том делу Европске уније.