"Бомбе су уништиле празник, али ћемо наставити са трчањем маратона"

Међу маратонцима у Бостону нашла се и Рускиња Дарија Трошанова, 25-годишња економисткиња, спортисткиња и активни члан московских тркачких клубова «Nike Run» и Park Run. Она је учествовала на Међународном маратону «John Hanckock» истрчавши га са временом 3 сата 33 минута, пре него што је уследила експлозија.

Избегавши чудом опасност, она је "Гласу Русије" из Бостона описала утиске са места трагедије, у којој је погинуло троје људи, а рањено 140.

Где си се налазила када је дошло до експлозије? Да ли си нешто видела или чула?

- Завршила сам сат пре него што је дошло до експлозије. У ходнику, који се налази иза линије циља, добила сам храну, ћебе и медаљу, а затим отишла да покупим своје ствари и видим се са својом породицом. Овде у Бостону, сам имала подршку сестре мога мужа Кејт и њеног мужа, Џоа, који су специјално долетели из Хјустона. Заједно са њима сам отишла у један кафе, отприлике један блок од циљне линије, где нас је и затекла вест, да је дошло до експлозије. Ми нисмо чули експлозију, али смо били у близини места трагедије.

Одмах су сви почели да зову своје пријатеље и породицу, да им кажу да је све у реду. Мрежа је функционисала, али са прекидима, вероватно због свих тих телефонских позива у исто време.

Каква је ситуација данас у Бостону? Како је град одговорио на терористички напад?

- Након тога смо пожурили да се удаљимо од центра града, јер је на вестима саопштено да су нашли трећу бомбу која није експлодирала. Ми смо стигли до најближе станице метроа, на улицама није било панике, само бескрајни звук сирена и завијање амбулантних и полицијских возила су подсећали да се нешто догодило. У метроу је било саопштено да се воз у центру не зауставља, јер је полиција блокирала место трагедије.

Наш хотел се налази у Кембриџу, преко реке од Бостон-тауна, тако да је тешко рећи шта се дешавало у самом центру града.

Циљ напада je да се људи уплаше и промене свој начин живота. Какo се осећаш данас? Поново ћеш трчати маратон после јучерашњег шока или се нешто променило у теби?

- То је био 2. маратон у мом животу, први сам трчала прошле године у септембру - Међународни московски маратон мира-2012. Наравно, не можете поредити те маратоне. Али у Бостону, желим да укажем на одличну организацију, нестварну подршку навијача током читавих 42 км. Људи су породично нудећи воду и поморанџе спортистима! То је велики празник за цео град! А ови страшни догађаји су уништи целу предивну слику, прошлог. Драго ми је да се за мене и моју породицу све завршило добро, нисмо били у епицентру дешавања и нисмо видели сав тај ужас. Ја не мислим да се нешто у мени радикално променило од експлозије ... Мој следећи маратон је у Берлину, за њега ћу се припремати и надам се оборити свој лични рекорд.

Рикардп Песароси,