BitLab хостинг
Почетна страница > Новости

Русија јача подршку сународницима

Русија јача подршку сународницима
11.04.2013. год.


Москва јача везе са рускофонским дијаспорама у страним земљама и намерава да активно подржава сународнике у иностранству. Ово је изјавио шеф Федералне агенције за послове ЗНД и сународнике (Россотрудничество) Константин Косачов, иступајући пред посланицима доњег дома руског парламента.

Руска дијаспора у иностранству је међу најмногобројнијим у свету – 30 милиона људи. Они живе у разним земаљама, али говоре и мисле на руском. При томе већина живи у земљама ЗНД и око 10 милиона у даљем иностранству. Занимљива је чињеница: руска дијаспора у свету је на другом месту после кинеске, мада је Кинеза десет пута више. Данас Москва чини одлучне кораке уобједињавању руског света, успостављајући систематске везе са дијаспорама сународника у већини држава, рекао је Константин Косачов.

- Агенција је сада заступљена у 77 земље и мрежа центара руске културе стално се увећава. Тако 27. јуна 2012. године уз учешће председника Русије Владимира Путина руски центар је био отворен у Витлејему. Прошириће се присуство Россотрудничества у Украјини. У јуну прошле године, на Дан Русије, филијала руског Центра за науку и културу је била отворена у Криму, у Симферопољу. На Дан независности Јужне Осетије у септембру 2012. године отворен је руски Центар у Цхинвалу. Ове године се отварају нови центри у Белорусији, Казахстану и Турској, као и у Венецуели и Лаосу. Гради се нови руски центар у Авганистану. Прошле године међувладини споразуми о оснивању и делатности културних центара потписани су са владама Никарагве и Сирије. Настављен је рад на у саглашавању сличних пројеката са Румунијом, Јапаном, Корејом, Сингапуром и Бразилом. У целини у различитим стадијумима усаглашавања налази се 25 пројеката међувладиних споразума.

Данас је приоритетни правац рада Агенције постало проширење мреже руских центара у земљама ЗНД. 2013-15. нови руски културни центри треба да буду отворени у Белорусији, Казахстану, Азарбејџану, Јерменији, Украјини, Киргизији и Моладвији. При томе, ма колико то било парадоксално, у земљама Балтика где живи огроман број руских сународника, до данас нема културних центара Россотрудничества, истакао је Константин Косачов.

- Ни једна од три земље Балтика нема руске центре за науку и културу. То је зато што се центри организују по узајамној сагласности на основу међувладиних споразума. Наши вишекратни покашаји да склопимо такве посразуме са владама свих држава Балтика били су игнорисани. Али ми своје покушаје не напуштамо. Таква дејства крше права рускофонског становништва и наших сународника у хуманитарној сфери на коришћење руског језика и доступ руској култури, руском образовању.

Данас се са руским дијаспорама ради у многим правцима, истакао је шеф Россотрудничества. Москва им пружа значајну хуманитарну помоћ. То су и испорука књижевности на руском, помоћ руским школама. Проширују се научни и културни контакти. У последње време интересовање за проучавање руског језика у свету значајно је порасло, подвукао је Константин Косачов.

- Фиксирамо пораст потражње за учењем руског. На курсевима, организованим у нашим центрима за науку и културу сада учи око 20 хиљада људи. То је ништавно мало у поређењу са потражњом. Али таквом делатношћу се бави не само Россотрудничество, постоји много руских школа у иностранству, руски језик се предаје на страним универзитетима. Тако руски језик у свету данас учи око 700-800 хиљада људи.

Помоћ сународницима у иностранству један је од приоритета руске спољне политике, рекао је Константин Косачов. Главни задатак државе је да осигура услове при којима би рускофонски грађани у разним земљама могли да користе сва права и слободе у складу са општеприхваћеним стандардима и заједно са тим би могли да сачувају културни и духовни идентитет и везе са историјском Домовином, подвукао је шеф Россотрудничества.

Лада Коротун,



  • Извор
  • Глас Русије, © Коллаж: «Голос России»/ vostok.rs


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Сукоб би могао да одвуче Европу „у понор“, упозорио је мађарски премијер


И Техеран и западни Јерусалим умањили су значај овог догађаја

Министар спољних послова Украјине Дмитриј Кулеба изјавио је да је то порука коју је пренео америчком колеги Ентонију Блинкену


Кијеву је хитно потребан нови пакет помоћи САД или ће се вероватно сломити под притиском Русије, изјавио је Вилијам Бернс

Наводно је активирана противваздушна одбрана у неколико провинција Исламске Републике


Аргентина је поднела званичан захтев војном блоку предвођеном САД за статус „глобалног партнера“, изјавио је министар одбране Луис Петри


Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Русија у XIX веку

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА