Кипар. Резултати недеље

На Кипру економска криза може да се претвори у политичку. Протекле недеље је председник Кипра Никос Анастасијадис критикован од стране опозиционе комунистичке странке. Његове рођаке је опозиција оптужила за повлачење средстава са острва директно уочи кризе. Ако то докажу, Анастасијадис ће вероватно морати да поднесе оставку.

У објављеном списку оних, који су стигли пре кризе да повуку новац из банке Laiki, има више од 130 презимена и компанија. Међутим, из читавог тог списка је новинаре највише заинтересовала необична видовитост компаније, која припада рођацима Анастасијадиса. Не саопштава се, који је износ она повукла пар дана пре блокирања рачуна на Кипру. Међутим, то није ни важно. Чак и да су рођаци председника Кипра узели свега пар стотина хиљада евра (мада је сигурно реч о већим износима), политичка каријера Анастасијадиса је очито угрожена. Реч може да буде о ванредним председничким изборима. Експерти, међутим, не чуде се због таквог стицаја околности. Коментар доцента примењене политикологије финансијског Универзитета при влади Русије Евгеније Војко.

- По правилу, ситуација економске кризе никада се не дешава сама. Ту се могу навести примери Грчке и Шпаније. Односно, ти су процеси увек паралелни, тим пре за тако малу земљу као што је Кипар, где је ситуација у банкарској сфери, безусловно, одређујућа и карактеристична. Зато вероватноћа високих оставки постоји, али је она мања него што је била у Грчкој.

Једна оставка у руководству Кипра је већ извршена. У уторак је положај министра финансија напустио Михалис Сарис. Његово отпуштање је било очекивано. Док су власти покушавале да спрече банкарски колапс, медији су са позивом на властите изворе малтене сваке недеље саопштавали о оставци Сариса. Међутим, сваки пут су помоћници министра демантовали то саопштења. Данас је то званично, већ је познато име наследника Сариса. То ће бити министар рада Кипра Харис Георгијадис. Коментар шефа Хамбуршког института светске економије Томаса Штраубхара.

- Задатак новог министра финансија ће се састојати у томе да би он обезбедио процес санирања банака. Практично ће се десити оно, што је било у Грчкој, Шпанији и Португалији. Реструктуаризација банака ће у дугорочном плану омогућити смањење дефицита државног буџета Кипра, који је настао управо кривицом великих трошкова кипарске државне благајне за одржавање финансијског сегмента.

Поред реструктуризације банкарског система новом министру финансија предстоји да непобитно испуни обавезе пред тројком, које су преузели његови претходници. Подсетимо, Еврокомисија, ЕЦБ и ММФ су пристали да издвоје Кипру кредит од 10 милијарди евра за 22 године с правом да одгоде исплате за 10 година. Камата је веома повољна чак и према мерилима Швајцарске – 2,5 одсто годишње. За узврат су власти Кипра преузеле обавезу да створе током наредних 5 година суфицит буџета на нивоу најмање 4 одсто. Ради упоређења: пре кризе ове године власти су се спремале да фиксирају веома велики новчани дефицит. Ради тог циља власти рачунају да смање део државних службеника, смање социјалне исплате и повећају порезе. Међутим, ма како се Киприоти труде да доведу буџет у ред, успешно испуњавање задатка је умногоме повезано с економском ситуацијом у свету, сматра главни економиста Алфа-банке Наталија Орлова.

- Све ће зависети од глобалних догађаја светске економије и догађаја у Европи. Ипак је кипарска економија транзитна, она је повезана са Грчком. Ако у Европи дође до позитивних тенденција, онда ће задаци кипарских власти бити изводљиви. Ако не узимамо у обзир спољашње чиниоце, Кипар ће морати да уложи много напора.

Руководству Кипра неће бити лако да испуни оећања кредиторима, узимајући у обзир стање економије. Недавно је званична Никосија изјавила да ће пад бруто-домаћег производа бити много већи од претходних процена – 8 одсто. У пракси економија може да падне у депресију, те само ове године ће се смањити за 13 одсто. На који начин би требало вратити економију расту, смањивши при томе државне трошкове, за сада није јасно ни експертима, ни, вероватно, самим властима Кипра.