Корејско полуострво срља у рат

Севернокорејске власти су предложиле страним дипломатама да размотре питање евакуације из Пјонгјанга. МСП РФ за сада не сматра ову чињеницу поводом за панику. Упоредо са тим, ескалација напетости у региону сасвим је очигледна. Експерти допуштају могућност локалних конфликата.

За сада све иде узлазном линијом. Северњаци, према подацима јужнокорејске обавештајне службе, повукли су према источној обали две ракете средњег домета на мобилним лансирним уређајима. Раније позивајући се на податке јужнокорејске обавештајне службе, саопштено је да Северна Кореја може да изведе ракетно лансирање 15. априла, у час рођендана оснивача Северне Кореје Ким Ил Сунга.

У принципу ракете типа Мусудан, домета 3000 километара и више, у стању су да погађају циљеве на територији читаве Јужне Кореје и Јапана, као и на америчком острву Гуам у западном делу Тихог океана. Али експерти доводе њихове реалне борбене могућности под сумњу.

Упоредо са тим учесници сукоба су се нашли у клопци. Сматра се да је ратоборност потребна северњацима за заплашивање Запада. Они једноставно морају да повећавају улоге. Пре или касније, када све речи буду изречене, прећи ће на дело. Другим речима, ствар може да дође до локалног конфликта, сматра директор корејских истраживачких програма економског института РАН Георгиј Толораја:

- То је највероватније корисно севернокорејској страни. Пошто без тога све ове многобројне гласне изјаве ће бити безрезултативне. Ако не изађу у сурсет севернокорејским захтевима САД и њихови савезници, Ким Џонг Ун ће једноставно изгубити образ. Нико га се неће плашити. А Северној Кореји управо је требало не толико да да себи одушка, колико да докаже озбиљност својих намера малог победосног рата. Ча не ратом, већ локалним конфликтом. Што ће удружити сопствено становништво и показати Западу да је Северну Кореју боље задовољити него покушавати казнити војном силом.

Велики рат никоме није потребан. Јужна Кореја има превише сложену инфраструктуру и развијену индустријалну економију. Њој је једноставније да се откупи. Американци би могли да ратуу, али имају доста својих проблема. Мада, ако северњаци заиста одлуче да искористе оружје за масовно уништавање, не обавезно нуклеарну бомбу, довољно је хемијско оружје, онда Американци неће имати избора осим да врате Северну Кореју у камено доба. Али до одрешене етапе САД се неће мешати. И то Пјонгјангу може да иде на руку.

Са друге стране, прелазак на дела праткично увек пребацује сукоб на нови ниво. Зато Пјонгјанг треба сто пута да размисли пре него што притисне окидач. Говори доктор историје, магистар права, професор катедреза Истог МГИМО Валериј Денисов:

- Ситуација је врло сложена. Посебно после пленума ЦК Радничке партије Кореје и седнице Врховног народног сабора Северне Кореје која је донела одлуку О даљем јачању статуса земље која поседује нуклеарно оружје у циљу самоодбране. Практично се затварају могућности за обнову шестостраних преговора о регулисању нуклеарног проблема Корејског полуострва. Све стране треба да предузимају напоре да избегну конфликт. Задатак се састоји у томе да се остави ситауција у дипломатско-политичком пољу.

Упоредо са тим стиче се утисак да основни фактори не осећају посебан оптимизам. Игра дестабилизације је завршена. Започела је сама дестабилизација. Ситуација је сада таква да је довољна елементарна људска грешка, технички квар или провокација да се распламса конфликт. Сада за очување мира на корејском полустрву потребни су не само заједнички напори свих заинтересованих страна, већ просто чудо.

Сергеј Дуз,