Годишњица бомбардовања Београда и Србије 1941. и 1999.

 06.04.2011. - 06.04.1941. и 06.04.1999. године

Нацистичка авијација Немачке бомбардовала је Београд 6. априла 1941, што је означило почетак инвазије на Југославију.

Десет дана раније Краљевина Југославија приступила је пакту са Силама осовине. Уследили су протести у земљи и државни удар којим је са власти свргнут Кнез Павле. Земља се приближила западним Савезницима, и то у тренутку када је Хитлер намеравао да започне Операцију Барбароса против Совјетског Савеза. Хитлер је лично, 27. марта донео одлуку да се бомбардује Београд и окупира Југославија. Извршење задатка је поверено 4. ваздушној флоти под командом пуковника Александра Лера. Операција бомбардовања Београда имала је тајни назив „Страшни суд“ (нем. Страфгерицхт). 




Шестог априла, у 6:30 ујутру, без објаве рата, силе Трећег рајха су напале Краљевину Југославију. Њихове ваздушне снаге су бомбардовале Београд користећи 234 бомбардера и 120 ловаца (укупно 484 авиона 6. и 7. априла). Авиони су полетели из Беча (Цволфашинг, Винер Нојштат, Аспанг), Граца и Арада. Град је бомбардован у четири налета 6. априла, и поново 7, 11. и 12. априла 1941. Употребљено је око 440 тона запаљивих бомби.

Београд је од напада из ваздуха бранио елитни Шести ловачки пук и јединице противваздушне одбране Ваздушне зоне Београд. Не зна се тачан број авиона које су оборили југословенски пилоти, али се из разних извора овај број процењује на 42 до 48. У борбама је погинуло 11 југословенских пилота.

06.04.1999. године:

У мучком нападу НАТО на србски град Алексинац најмање 10 мртвих цивила.

Бомбардоваћемо до остварења циљева!

ПАРИЗ- Командант снага НАТО у Европи генерал Весли Кларк изјавио је да ће ваздушни удари НАТО на циљеве у Савезној Републици Југославији бити настављени, све док алијанса не оствари своје циљеве, јавља данас Ројтерс.

Говорећи о снагама безбедности на Косову, Кларк је у интервјуу француском листу "Кроа" рекао: "Не могу да кажем колико дуго могу да издрже".

Кларк је снаге безбедности на Косову оптужио за "злодела над цивилима", а о могућности ангажовања копнених трупа НАТО изјавио је да о томе треба да одлуче политичари, а не војни команданти алијансе.



НАТО је око 22.15 у два наврата напао Нови Сад, гађајући рафинерију у том граду, наводи се у извештају државне телевизије.

Исти извор је саопштио да је из правца рафинерије "после две снажне детонације, поркуљао огроман пламен, праћен густим облацима дима".

"Потом је уследила и трећа још снажнија експлозија из истог правца. То је до сада био најбруталнији и најжешћи удар на цивилне објекте у главном граду Војводине. На само сто метара од рафинерије налази се приградско насеље Шангај, које је било тотално изложено разорном дејству фашистичких пројектила. Података о евентуалним жртвама...за сада нема", известила је РТС.