Грешка у етикетирању или нови прехрамбени скандал

Нови скандал на европском тржишту, овога пута на тржишту рибе. Трећина морских производа у продавницама и ресторанима не одговара информацији на паковању. Скупа риба се замењује јефтином, нижег квалитета, например уместо бакалара подмеће се пангасијус. Само цена остаје иста.

Потражња рибе је многоструко порасла после скандала са месом, када је скоро у целој Европи у говеђим производима откривена коњетина. Продаја морских производа порасла је током последњих месец дана за 20%. Несавесни произвођачи нису одолели да се овим послуже. Скоро целокупни асортиман рибљих производа они купују у азијским земљама како би уштедели, објашњава директор Националног удружења генетску безбедност Јелена Шаројкина.

- Продавци се труде да купе јефтиније производе. Купују их у земљама нижег цивилизацијског нивоа из угла пословне културе. Велика количина рибе стиже из Азије, а тамо се послује врло слободно. Одређени производи се продају под другим етикетама, како би били скупљи.

Залеђени морски производи увозе се преко Франкфурског аеродрома, а одатле развозе по сумермаркетима. У овај масовни „развоз“ често доспевају производи не само најбољег квалитета. Како би се избегле замене, пожељно је наручити посебну испоруку. Међутим не могу сви да приуште себи овакву услугу, каже председник Националног удружења за генетску безбедност Александар Баранов:

- Транспорт је скуп. Првоз робе у расхалдним уређајима је тежак и скуп, а у авионима још компликованији. Само велики ресторани могу себи да дозволе набавку скупе рибе. То су ресторани средње класе и вишег ранга, никако нижег.

Очигледно, због тога се фалсификовани бакалар и морски бранцин у омиљеној за Британце кобинацији „риба и чипс“ налазе баш у ресторанима брзе хране. Процес прераде прехрамбених прозвода је толико одмакао, да праву рибе од фалсификата може да разликује само гурман или стручњак, каже председник управе Међународне конфедерације друштва потрошача Дмитриј Јанин:

- На пример, скуша може да буде обрађена на тај начин да личи на филете јегуље, односно на скупљу врсту рибе. Све је могуће, ароматизовати, боје раде свој део посла. Очигледно да ће се такве ствари наставити. Јер, прехрамбени производи генерално поскупљују, а произвођачи имају све више мотива да скупе сировине замењују јефтиним.

При том додаје стручњак, немогуће је да је неко почео да се бави променом етикета рибе пре месец дана. Тај посао, пре свега, траје већ неколико година, али је превара тек сада откривена. Индустрију рибе потресају велике афере, чији је циљ да се умножи профит произвођача. Данас су Европљани суочени са главним проблемом, наглашава Јелена Шаројкина:

- Европа је суочена са тим, да систем контроле долазних производа није довољан. Пошто су скандали у прехрамбеној индустрији редовни, очигледно да европска комисија мора да преиспита ову проблематику, па ће вероватно осмислити нови систем на тржишту.

Европљани ће морати да пожуре са решењима. Све је више примера продаје неквалитетних производа, а купци све мање верују добављачима. Прича о пити са месом без меса, отровним млеком у Србији, токсинима у шпанском сиру и најновији скандал са коњетином у Евопи упућују на закључак о моделу прехрамбених превара у Европи. Стручњаци предлажу разна решења проблема- од пажљивог провере целокупног асортимана у продавницама до новог маркирања производа. Треба решити и други, ништа мање важан проблем - повратити поверење потрошача.

Александра Дибижева,