Против нас су користили забрањено оружје

Пише Константин Качалин

Како ми је испричао 1999. године Милован Дрецун, за њега, ратног дописника, почетак бомбардовања није био неочекиван.

Две недеље пре операције "Милосрдни анђео" он је отпутовао на Косово као дописник РТС.

- 24. марта био сам у Приштини. И у 20.00 када је авијација нанела прве ударе из ваздуха по Косову, био сам на улици. У том тренутку прва крстарећа ракета је пролетела у правцу Приштинског војног корпуса. Ракетама су решили да униште аеродром Слатина. Ми и данас не знамо какво конкретно оружје је користила алијанса у рату против нас. Такве информације нигде нема, а Брисел о томе уопште не говори. Америчка команда ни једном није саопштила светској јавности које Томахавке, вакуумне и касетне бомбе су три месеца бацали над главама људи и на индустријске и стратешке објекте.

Зашто до данас Американци крију да је у рату против Србије и Црне Горе кориштено забрањено оружје?

- Тачно знам да су се у том раду врло често користиле бомбе са осиромашеним уранијумом. Овим оружјем су били опремљени авиони А10. Бомбе са пуњењем тежине 210 грама примењују се за уништавање оклопне технике. На Косову су стално кориштене касетне бомбе које имају велики ефекат уништавања живе силе. Директно хемијско оружје није коришћено. НАТО је намерно уништио трансформаторске подстанице у којима је било прилично много перилена. То је забрањена хемијска супстанца, што је признато у документима ЕУ. Овај перилин се после бомбардовања НАТО-а нашао у земљи и води. То је нанело огромну штету екологији земље.

Прошло је 14 година после агресије НАТО-а. Постоје ли подаци о увећању броја оболелих и смртности у Србији после операције "Милосрдни анђео"?

- На Косову и Метохији је нагло скочио проценат оболелих од рака међу децом. На граници са Албанијом (Призрен, Ђаковица, Пећ), тамо где су најчешће летели авиони А10. Затим су били италијански и амерички војници који су оболели од „непознате“ болести. Све ове војнике одмах су повукли са Косова. Колико знам, у САД је било суђење тим поводом. Група из састава КФОР је тужила америчку владу. Говорили су да ако влада изгуби суд, власти неће имати средстава да плате за физичку штету својим војницима. Тако су писали амерички медији. Али затим су ствар заташкали, стране су дошле до споразума, и све је било срећно заборављено. Наши војници и официри, они који су ратовали у саставу Приштинског корупса, неколико година после бомбардовања су умрли од леукемије, рака плућа, рака мозга. У Алексинцу су највише пострадали цивили, тамо су специјално бомбардовали цивилне објекте. Неколико пута је скочио проценат оболелих од рака мозга у граду. Нажалост, конкретне анализе и статистике ових обољења у Србији нема. Очигледан је цинизам бившег генералног секретара НАТО-а Џорџа Робертсона који је на питање једног од србских новинара да људи из Србије планирају да туже НАТО Хашком трибуналу са осмехом одговорио: Али код вас нема медицинских доказа да су људи почели да болују после наших операција у Србији. Могу тачно да потврдим да је осиромашени уранијум на Косову и Метохији коришћен, лично сам видео како су пуцали на цивиле, како су уништавали разне објекте, у којима су биле опасне хемијске супстанце. Али на све тврдње руководства алијансе да у Србији није било ништа забрањено, да против нас није вођен хемијски рат, могу да кажем само једно – то је лаж.

У САД су постојали покушаји да се исприча јавности о томе шта се у ствари дешавало на Балкану на пролеће 1999. године?

- После агресије НАТО-а, у Конгресу САД је била формирана специјална комисија која се бавила проучавањем еколошке штете нанете Србији. У тим документима се говорило да су најзагађенији градови Панчево, Нови Сад, Београд, Крагујевац. Истина, било је саопштења да Пентагон није хтео да даје конгресменима тачну информацију о томе. То значи да је ситуација била још драматичнија, него што смо претпостављали. Панчево, где се производио азот, бомбардовали су стално. И у том граду после рата дуго су падале киселе кише. У Крагујевцу, то је центар војне индустрије Србије, врло су осетне еколошке последице. А у граду Врање поред Македоније вода се сматра загађеном после бомбардовања.

Наставак следи