Кипарски преседан: ко ће бити следећи

Завршен је први чин кипарске драме. Његови претходни резултати су следећи: на финансијској карти света ће бити за један офшор мање. У еврозони је настало још једно тињајуће жариште кризе, престижу банкарског система ЕУ је нанета озбиљна штета. Власти Европе су створиле лош преседан, инсистирајући на одузимању средстава приватних улагача ради решења проблема државе. Данас експерти прогнозирају повлачење новца не само са Кипра, већ из свих проблематичних економија Старог Света, јер се не зна ко ће бити следећи.

За кредит од 10 милијарди евра од стране ЕУ Никозија је пристала да озбиљно промени структуру највеће банке Bank of Cyprus и фактички банкротира другу по својој величини банку Laiki. Услед тога ће крупни улагачи тих организација изгубити од 35 до 80 одсто свог новца.

Богатим земљама је дојадило да за свој рачун спасавају проблематичне државе, - објашњава услове ЕУ директор департмана стратешке анализе компаније ФБК Игор Николајев, - власти Немачке и Француске су приморане да узимају у обзир расположење у друштву.

- Људи, благо речено, не разумеју, колико је могуће спасавати проблематичне економије, они виде да све те тешкоће почињу да обухватају и њихове економије. Требало је створити преседан. Одлука апсолутно није најбоља. У низу проблематичних економија, које су спасавали, стрпљење се завршило на Кипру. Кипар је испао офшор, зато се чини да је то било малтене главно због чега је то учињено.

Док се Никозија определила у вези са конкретном шемом одузимања новца улагача, био је уведен банкарски распуст, који је трајао скоро 2 недеље. Тако је влада покушавала да спречи бекство капитала. Међутим, према саопштењима медија, у време распуста стотине милиона евра је ипак повучено са острва преко кипарских банака у Великој Британији и Русији.

Протеклог четвртка банке Кипра су биле отворене, али се операције спроводе с озбиљним ограничењима: са рачуна се може узети не више од 300 евра дневно, док је максимални износ, који се може пребацити у другу банку или ван острва, ограничен на 5000 евра. Према изјави министра иностраних послова Јоанеса Касулидиса, та ограничења ће важити око месеца дана. Између осталог, то је озбиљно кршење принципа слободног кретања капитала у оквиру ЕУ. Кипар је прва држава ЕУ, која се одлучила за такву меру.

Огромном темпираном бомбом је назвао кипарске преседане шеф оделења Института светске економије и међународних односа Сергеј Афонцев.

- Шта је све до последњег времена било «света животиња»? – очување улога. Протекле године, када су у Грчкој владала панична расположења, становништво није вадило новац из банака, јер су сви знали: депозити се у банкама сигурно чувају, нико их никада неће конфисковати. Зато је банкарски систем у Грчкој издржао. Данас је створен преседан предлога о конфискацији депозита. Хоће ли бити заинтересовани улагачи у земљама, обухваћеним кризом, да држе новац у банкама, када сазнају да их могу блокирати.

Свакако, банкарски систем Кипра неће престати да постоји, али ће, изгледа, изгубити улогу једног од водећих сегмената економије. Тешко да ће то бити од користи за острвску државу.

Поред тога еврочиновници су направили једну озбиљну тактичку грешку. Да је Никозија самостално усвојила ту непопуларну одлуку, Брисел би морао да доказује да је случај Кипра јединствен, ништа слично не угрожава друге европске банке. Власти ЕУ су иницирале, а затим инсистирале на одузимању дела депозита, тиме су они натерали инвеститоре да посумњају у поузданост банкарског система Старог Света. Сви су видели – под притиском Брисела новац приватних инвеститора може да буде конфискован. Данас ће се на све могуће начине новац повлачити не само с Кипра, већ и из проблематичних земаља еврозоне. Коментар Игора Николајева из ФБК.

- Повлачење новца из проблематичних економија ће изазвати продубљивање кризе у Европи. И то, кризе, када Немачка већ скоро нема раст економије. Криза ће се развијати интензивније. У том смислу је Шпанија земља број 1 са гледишта ризика – проблематична економија, и банкарски сегмент је веома проблематичан. Није тамо сав новац повучен из банкарског сегмента.

Сада улагачи проблематичних земаља могу да погађају ко ће бити следећи. Шта да раде власници кипарских депозита? Имају ли они шансу да врате бар део изгубљених средстава? Експерти истичу за сада није нађено ниједно стриктно решење кипарског проблема, међутим, оснивач правне компаније РСВ Litigation, стручњак за међународне проневере Стивен Филипсон предлаже две евентуалне шеме, у складу са којима улагачи кипарских банака могли би да траже накнаду.

Једна од њих је билатерални уговор о заштити инвестиција, који омогућује страним инвеститорима да траже накнаде од државе, која прима инвестиције (У овом случају Кипра) због кршења од његове стране међународних обавеза. Главно је да би између земље, где живи тужитељ, и Кипра био закључен такав уговор.

Друга могућа варијанта: Русија или било која друга земља може да тражи накнаду у име својих грађана и покрене предмет у вези са кршењем од стране Кипра међународног јавног права. Онда ће тај предмет бити разматран у Међународном суду УН.