Корупција у Србији и прерасподела политичког плена

Још је осведочени  велики пријатељ србског народа из времена Првог светског рата, Швајцарац Др Арчибалд Рајс, указао на склоност Срба ка корупцији и подмићивању. Истине ради, ваља додати да је Др Рајс рекао и „народ вам је демократичан, и то заиста демократичан, а не на начин политичара.... Међутим, када стигну до места министра, ваши политичари постају толико охоли, да је то готово смешно, а функционери су вам, по правилу, најгорег квалитета “.

Чини се да се за читав век нимало нисмо променили. Исте бољке муче србско друштво и данас. Овонедељни „Округли сто“, посветили смо питању борбе против корупције.

Корупција према дефиницији подразумева незаконито коришћење државног и друштвеног положаја зарад стицања сопствене користи. Наука још каже да су „држава и друштво који немају законске механизме, за спречавање корупције својих службеника осуђени на пропаст“. Такође, сматра се да важну улогу у спречавању корупције има и менталитет народа. Ако је судити по оценама господина Рајса, као демократичан народ, потенцијално имамо снаге да се изборимо са овим великим проблемом.

Но, које су реалне шансе да се избавимо од овог великог проблема који кочи економски и друштвени развој? Колико су далекосежни потези потпредседника владе, господина Александра Вучића у његовој борби против корупције? Какве су претпоставке неопходне како би борба била успешна?

Јована Вукотић је у разговору са господином Др Владимиром Гоатијем- председником Transparency International у Србији, и Др Зораном Стојиљковићем- председником одбора Агенције за борбу против корупције, покушала да добије одговоре на горепоменута питања.

Господине Гоати, куда, по Вашем мишљењу воде кораци господина Вучића? Да ли мислите да ове мере далекосежно могу помоћи Србији у борби против корупције?

- Мислим да се он, одмах после избора, веома енергично укључио у борбу против корупције и подигао тај темпо на један неупоредиво виши ниво, него што је то било у време претходне владе. То је иначе оно што потпуно одговара степену друштвене опасности од корупције, у којој се Србија налази. Чини ми се да је потпредседник владе схватио да се Србија са досадашњим степеном борбе против корупције неће далеко стићи. Он је индивидуалним напорима настојао и настоји да мобилише друге, а и да сам на неки начин да допринос овој борби.

Ту акцију он води, стриктно говорећи, често превише персонално, у једном друштву где институције не функционишу, а појединац, тј личност замењује институције. То иначе није добро. Често сте имали саопштења, наговештаје које он даје, а у другим земљама где је на делу владавина права то чине тужилаштва, судови...

Било је ту свакако и претеривања, али ја не могу ту да не видим његову добру намеру.

Господине Стојиљковић, Вама дајемо реч:

- Оно што је беспоговорно, то је да су предузети кораци, углавном везани за 24 спорне приватизације, које је покренуо још Савет за борбу против корупције и покојна Верица Бараћ. Али док није постојала равнотежа моћи у друштву, односно, док одлучно Европска комисија у два или три наврата, није упорно понављала ову потребу, то је била нека врста изгубљене борбе и нечега што се није дало процесуирати.

Хапшења која су извршена, говоре да је господин Вучић заиста спреман да иде по траговима те 24 спорне приватизације и да је то произвело једну промену на појмовно симболичкој равни. Знате, омиљена крилатица или интелектулна поскочица наших људи је била она да риба смрди од главе. Кад се риба чисти, ако се уопште чисти, онда се почиње од репа - а то се просто након овога што смо гледали у последњих месец, два не може рећи. Са друге стране, тај цинизам грађана и опредељење да се ништа неће променити и да ћемо тонути у све дубљу и политичку и високо-напонску корупцију се сада променило. По први пут имате више оптимиста, односно људи који сматрају да ће се степен корупције редуковати.

Оно што је интересантно, чак и оно што није непосредно везано са променом и интерпретацијом поља борбе противе корупције, поимање степена стандарда грађана Србије се променило. Рецимо, истраживања показују да грађани у односу на крај лета прошле године, процењују да почетком ове године, мање лоше живе. Ту ваља додати да економски показатељи то негирају. Очито је да је у љубави и политици, имиџ често важнији од реалног стања.

Колико ће то бити далекосежно, то ћемо видети, зависно од спремности да се из тог оквира изађе и да се системски и структурално поставе претпоставке да више таквих коруптивних механизама на највишој политичкој равни нема. Лично у то ћу поверовати када видим да су партије склониле шапу са политичког плена, а кроз њега се расподељује неких 25 хиљада политичких функција у Србији. Са друге стране, када и на улазу и на излазу именовања у јавним предузећима и социјалним фондовима партијских кадрова, буде стајао конкурс, као и спољна ревизија за утврђивање реалних ефеката пословања.

Да ли су хапшења делимично, по Вашем мишљењу, разлог за најављену реконструкцију владе? Можда се коалициони партнери плаше могућег будућег компромитовања?

Реч дајемо господину Стојиљковићу....

- Оно што можемо рећи, то је да постоје тензије у владама свих земаља региона. Та врста ривалитета између оних који чине центар моћи није развијена само у Србији, али мислим да код нас то није страх од коалционих партнера.

Знате, код нас влада правило: док год ти у смислу борбе против корупције хапсиш и процесуираш присталице друге стране- не верује ти се до краја. Тада мораш то да радиш и својим коалиционим партнерима и сопственим кадровима, да битвоји поступци деловали убедљиво. Међутим, мислим да то није доминантан разлог у Србији. Код нас постоји одређена политичка клацкалица- докле год не решимо питање Косова. Ово питање ће бити додатна линија политичких подела, која ће доводити до мањих или већих тензија у владама и до извесних политичких напетости.

Мислим да је игра и једног и другог фактора нешто што наговештава евентуално неку реконструкцију владе, пре него нове изборе. За нове изборе Србија свакако није спремна, све док не види шта ће бити са датумом за почетак преговора са ЕУ.

Господине Гоати, Ваше мишљење по истом питању?

- Што се тиче коалиционих партнера, претпостављам, пошто су били у претходној влади, да понеко од тих кључних актера, од тих људи из политичког врха „тешке категорије“, вероватно има разлога да буде уплашен. Нема политичке корупције, без људи који држе те корупционе мреже, а у врху су политичког естаблишмента. Не искључује се могућност да је то неко био из редова коалиционих партнера. Није могао да буде неко из Српске напредне странке, јер је просто та странка била опозициона странка. Чини се да је СНС у нешто бољем положају него што је била оног момента када је направљена коалиција. Било због тога што је господин Вучић низом некаквих акција задобио поверење и нешто виши рејтинг (о чему говоре резултати истраживања), било зато што се један круг људи око премијера нашао под баражом критика због блискости саљудима који су у вези са корупцијом. Само по себи, то не мора ништа значити, али сигурно је да то не диже рејтинг премијера једне владе.

У том осетљивом коалицијском односу, где су главни коалициони партнери СНС и коалиција коју предводи СПС, чини се да је нешто бољи положај изборила СНС чији је лидер господин Вучић.

Да ли је по Вашем мишљењу реконструкција уопште потребна? Како оцењујете рад ове владе?

Чућемо мишљење господина Стојиљковића:

- Реконструкција владе је увек могућност да се унутар задатог поља, а без проблематизованих односа одржи расподела политичког плена.

Ако имате 15 министара у формули 8+5+2, где је на све то премијер из странке која није најјача, а да најјача странка има довољно министара да блокира свако могуће солирање премијера, тада реконструкција владе јесте нешто што би требало да поправи утисак. Такође, то би требало да покаже завидан ниво одговорности, као и то да ће неки министри који нису створили очекиване ефекте нити створили очекивани имиџ у јавности, бити смењени.

На исто питање одговара господин Гоати:

- По мом мишљењу, две су кључне ствари око којих ће ова влада пасти или положити испит. Једно од тих питања је питање Косова, где је сада видан ангажман премијера, господина Дачића и ту ћемо ускоро имати епилог, видећемо шта се ту догађа. Друго је та борба против корупције у којој је Ахилова пета у Србији један неефикасан, проблематичан правосудни систем. Јер, имали смо пре 4 године једну дубоку реформу, али она се показала погрешном. Као резултат ове реформе чак и спуштање нивоа правосудног система. Ви можете да се борите против корупције колико хоћете, али ако тужилаштва, судови не раде- ту је онда неславан крај те борбе. Ако правосудни систем у најкраћем могућем року не стане на своје ноге, ако не постане аутономан и ефикасан- прича о владавини права у Србији биће права Химера, фикција, на коју се много не обазиру потенцијални страни инвеститори, клијенти и тако даље.

Господине Стојиљковић, како тумачите незадовољства грађана дражава у окружењу- Словеније, Хрватске, БиХ…. Корупција је очигледно бољка целог региона?

- Наравно да јесте. То је просто начин живота или преживљавања у сиромашним транзиционим друштвима, са високом незапосленошћу и малим изгледима за обезбеђивање социјалне кохезије и излазак из кризе. Људи су просто кивни на ту корупцију у високој политици.

Интересантно је питање зашто тих протеста од Грчке до Словеније у окружењу има, укључујући ту и Бугарску и пад владе и ванредне изборе, а у Србији се готово ништа не дешава? Мислим да у Србији важи тај губитак енергије и поверења у било какву колективну промену. Односно, да Србија попут оне жабе која се, након што се нашла у лонцу млаке воде, коначно скувала, пошто се температура воде у међувремену постепено подигла. Грађани и грађанке Србије се кувају већ 25 година и ми смо у приличној мери „укувани“ . Једноставно немамо више начина да тако одлучно реагујемо, јер је криза и процес кварења и труњеља институција био доста дуг. Људи су разочарани једним или другим или трећим политичким гарнитурама.

Није извесно да ће становници Србије преко ноћи моћи да се претворе из поданика у грађане. Мислим да ће Србија утрошити још сигурно неколико година, док не дође у позицију да почне полако консолидовати демократске институције и тиме паралелно изађе из ове дуготрајне рецесије.

И за крај чућемо став господина Гоатија:

У Словенији, где, по мом мишљењу, а и по неким објективним мерењима организације Transparency international- индекс перцепције корупције показује да је тамо неупоредиво боља ситуација. Виши је стандард који грађани очекују, па су они ипак незадовољни.

У Хрватској је такође боља ситуација него у Србији по питању корупције и стандарда. Уосталом, у Бугарској, па ево и у Црној Гори, али нарочито у Хрватској- имали сте једно велико разрачунавање са једном врстом корупције.

Овде помињемо две врсте корупције- такозвану политичку корупцију где је човек из врха, да тако кажем шеф те корупционе мреже. И такозвану „petty corruption“, малу корупцију- тј када дате 200-300 евра, динара, рубаља- како бисте прескочили ред, дошли до лекара. То не значи да је та мала корупција у укупном обиму мала и да је безопасна. Хоћу да кажем- ми смо се са том корупцијом на неки начин борили, јер се против тога бори полиција. Но, у Србији није било те врсте сукоба са политичким лидерима „тешке категорије“, као што је то било у Хрватској, па и у Словенији, па и Бугарској, и у Италији.

Нисам сасвим сигуран, да трагајући за корупцијом, нарочито када дође на ред финансирање политчких партија и њихових изборних кампања, неће доћи до нових сазнања. А на некакв волшебан начин финансирање политичких партија још не долази под лупу, иако на ово грађани Србије, порески обвезници, дају јако много средстава.

Корупција је једна чудна болест, никада не знате који је њен следећи стадијум. Само треба чекати и видети, када се поред ових неколико великих имена из области бизниса, нађу и понека имена из високе политике- шта ће ту још испливати.

Јована Вукотић,