Здравље руских грађана желе да оцене у поенима

Посланици Државне думе предложили су Министарству здравља да уведе јединствени индекс здравља руских грађана. Ша ће он представљати и како ће се тачно израчунавати, за сада се не зна. Али парламентарци не сумњају да је такав индекс неопходан: по њиховим речима, о реалном нивоу здравља становништва сада се ништа не зна. То значи, ефикасност здравства је под знаком питања.

У основи предлога лежи логични и очигледан принцип: спречити је боље него лечити. И по речима посланика, он би успешно радио да нема једног али. Појам здравља у закону није званично одређен. А то значи да је немогуће сазнати који је његов ниво.

Комитет Државне думе за заштиту здравља је одлучио да ситауцију може да поправи увођење „индекса здравља“. Он по речима шефа комитета Сергеја Калашникова, треба да одражава ниво општег здравственог стања човека.

- Јединствена цифра је увек нека уопштена карактеристика. Али јасно је да како би се дошло до јединствене цифре, треба искористити читав низ показатеља. На пример, у домаћој методици користи се 20 показатеља, функционалних система. Зато то може да буде не само поен здравља, већ одређена скала, одређена карактеристика.

Индекс може да садржи такве параметре као што су на пример боловања, употреба лекова, умор, уживање у алкохолу, хроничне болести. Међу показатеље може да се уврсте и спортски нормативи. Делимично овај предлог понавља недавну иницијативу председника РФ Владимира Путина о повратку норми СРО, буквално – Спреман за рад и одбрану – како се називао програм националне фискултурне припреме. Али тешко да спорт може да реши проблем здравља, сматра председник Удружења експертименталне медицине Василиј Власов.

- Људи чак са тешким болестима могу добро да трче на сто метара. Или чак на 8 киломатара. Али то ништа не значи. Врло је важно да медицинска помоћ буде доступна. Код нас су увели у поликлиникама електронско заказивње прегледа, а лекара и даље нема довољно. То је главни проблем, а не то што нећемо имати неки индекс.

У ствари смишљено је доста индекса. На пример низ година постоји међународни индекс среће. За његово прорачунавање користе се показатељи као што је благостање и ниво екологије. И што је необично, развијене земље се налазе на последњим местима рејтинга, а најсрећније су приличо сиромашне државе – Костарика, Вијетнам, Колумбија, Куба. Већина акетираних истиче: срећним их не чини новац, већ добро здравље. Али може ли се оно поправити рејтинзима, анкетирањима, бројевима? То је велико питање. У крајњој линији САД, где се редовно прорачунава индекс здравља, из године у годину не доспева чак ни међу сто најсрећнијих земаља света.

Ана Хрустаљова,