Дијалектика троугла Русија, Кина и САД

САД очигледно су љубоморне на Кину и Русију, судећи по реакцији неких америчких политичара и чланцима у медијима. Заиста, интереси тих држава склапају неки троугао. Али то није љубавни, већ геополитички троугао.

САД и Кина конкуришу у покушајима да стекну благонаклоност Русије – такав је један од закључака чланка у недељнику The Nation (САД). Аутор чланка истиче да посета новог кинеског лидера Москви, која се подударила са одређеним оживљавање руско-америчког дијалога у области ПРО, смањује утицај неоконзервативаца и других антируски расположених јастребова у политчком естаблишемнту САД. Ипак у САД међу првима на зближавање Москве и Пекинга реаговао је управо чувени Збигњев Бжезински. Врло је лоше, убеђен је он, што је у своју прву страну посету председник Кине Си Ђинпинг отишао управо у Русију, јер Кина треба у првом реду да тежи тешњој сарадњи управо са САД.

Разуме се, у условном троуглу Москва-Пекинг- Вашингтон свака страна полази пре свега од сопствених политичких и економских интереса. Тако годишњи обим трговинске размене између Кине и САД достиже скоро 500 милијарди доалра, зато је природно што су обе земље у тој области врло тесно повезане. А између Русије и САДнема убедљиве трговинско-економске сарадње и у скоријој будућности тешко да ће је бити. Зато са тачке гледишта руских традиционалних економских интереса у продаји енергената Кина је за Москву много важнија од САД. У том смислу Русија је везана и за Кину као растуће тржиште, и за Европу као претходног основног парнтера.

Што се тиче политичких страна троугла, овде је интрига сложенија. Преоријентација америчког противракетног програма на Далеки Исток довела је Кину на исту страну са Русијом, пошто се Вашингтон са Пекингом такође не саветује у погледу стварања додатних система ПРО. Руско-кинески политички односи налазе се у успону и чињеница да су своје билатералне проблеме Москва и Пекинг почели да решавају много брже и ефикасније постала је очигледна за многе факторе међународне сцене, укључујући Вашингтон. При томе, Американцима није јасна реч пријатељство, говори економиста Александар Салицки.

- Она нема за њих никакав историјски преседан. Када ми реч пријатељство указујемо у уговору са Кином, то је сасвим јасна историјска реминисценција, за обе стране схватљив стил односа. Он може да буде некоме старомодан, али то није ни из далека тако. Са Американцима очигледно ниво односа треба одредити у неком другом формату. Када се наши интереси у области безбедности отворено игноришу и уопште не разматрају као нешто озбиљно, то није најбољи пут за сарадњу са Русијом. Мени се чини да ће логика односа са истом том Кином навести САД да пре или касније формулишу позитивније погледе на односе са Москвом.

САД желе да неутралишу Кину коју су саме подигле до невероватних висина у светској економији и политици, примећује доктор историје, руководилац Центра за источна истраживања Дипломатске академије МИП РФ Андреј Володин:

- Интереси Американаца су врло једноставни: главни се састоји у томе да се врате једнополарном свету који су изгубили, са моје тачке гледишта, после интервенције у Ираку 2003. године. Интреси Кине у погледу Русије су да се земља искористи као контратежа САД, које желе, како сматрају Кинези, блокаду Кине у Пацифичком прстену. То је сложена дијалектика односа и надам се да наша дипломатија ову дијалектику узима у обзир. Избегавати отворене сукобе са САД, при том чврсто бранити своје интересе као што је случај у Сирији. Што се тиче Русије и Кине то су блиски односи поверења. Али то су односи партнера, а не блиских савезника. Постоје објективни процеси. Зато разматрамо елементе супарништва у односима Кине и САД као повољни фактор за реализацију наших спољнополитичких интереса.

И у саставу геополитичког троугла и одвојено наредни и основни задатак Русије се састоји у осигурању сопственог економског развоја. Без јаке економиеј Русија не може да буде равноправни међународни партнер у свим геополитичким конфигурацијама.

Никита Сорокин,