Политички аспект кипарске кризе

Банкротство Кипра очигледно је избегнуто. Ипак то не укида читав низ питања од којих се једно тиче праве позадине кризе, у многоме невиђене за Стари Свет.

Укупо по оценама рејтинг агенције Мудис на рачунима кипарских банака налази се 31 милијарда долара из Русије: 12 милијарди су новац који припада руским банкама, а 19 милијарди припада компанијама и приватним лицима. Не може се рећи да би губитак овог новца представљако одлучујући ударац за руску економију. Али за унутрашњи бруто производ земље последице кипарске ескпропријације су ипак осетне. Из тога уколико постоји жеља, може да се изведе закључак о циљним дејствима неких снага које нису добронамерно расположене према Русији.

Европљни се опрадавају тиме да је у крајњој мери део руског новца концентрисаног на Кипру имао сумњиво порекло. Чак ако се допусти да је то тако, испада да је Европа искористила повољни моменат и обманула Русију просто због предрасуда.

Многи експерти не драматизују ситуацију. Антируске завере као такве највероватније нема. Европљани, како се чини, данас су више расположени да поспремају по сопственој кући. То што се руски новац нашао на удару, за њих није ништа друго до колетарална штета. Говори експерти Института за хуманитарно-политичка истражвиања Владимир Слатинов.

- Јасно је да је Кипар као офшор зона привлачио велики део капитала сумњивог порекла. Тако да овде постоји очигледни мотив да се прочисти европски финансијски систем. А они капитали који су у извесној мери тгранспарентни да се привуку у другим местима која мање нервирају велике европске факторе. Између осталог, то је такође прилично занимљиви сиже. Пошто је јасно да када је у току економски напредак, унутрашња борба није тако велика. Када наступа криза, чак у најсолиднијем друштву упак се појављује унутрашња конкуренција. И мени се чини да је таква активна игра за смањење улоге Кипра везана за то што Кипар ипак има конкуренте унутар ЕУ. Споља они делују сасвим пристојно. И хтели би да добију значајни део финансијских операција и банкарских улога који ће неизбежно прећи са Кипра под њихову јурисдикцију.

Ситуацију је осетно скандализовао покушај Кипра да добије финансијску помоћ Русије. Многи су у Москви сматрали да је то згодан повод за демонстрацију силе. Ипак за Немачку демарш Кипра у источном правцу био је додатни раздражујући фактор.

Говори доцент катедре за европску интеграцију МГИМО Александар Тевдој-Бурмули.

- Слаби фактори зоне евра неизбежно ће доспети у крајње сложени положај. Пошто њихове дужничке обавезе треба некако да компензују друге земље. Немачка је заинтересована за то да се Кипар потчини условима ЕУ. Не толико због руског новца (Немачка је у прилично добрим односима са Русијом). За Немачку је прилично важно да покаже чињеницу свеопште финансијске дисциплине. И саплевши се на Кипру, која може да се измигољи условима ЕУ добивши руске кредите, Немачка би самим тим изгубила образ пред другим земљама ЕУ.

Другим речима кипарска криза највероватније има политичку пророду. Али унутаревропску. Несумњиво, репутација Кипра се не може повратити. Али са тачке гледишта европљана то и није обавезно.

А Русија, без обзира на материјалне губитке са тачке гледишта репутације је чак на добитку. По речима првог потпредседника владе Игора Шувалова, то што се дешава добар је сигнал заоне који су спремни да преведу своје капитале у руску јурисдикцију. Данас је првом потпредседнику владе сасвим јасно да је руски банкарски систем у суштини много стабилнији него европски. И ова чињеница може да постане додатни мотив за оне који су се поново бацили у трагање за мирном финансијском луком, што је у једном дану престао да буде Кипар.

Сергеј Дуз,