Сјај гаса из шркиљаца

Велика Британија, Кина, Индија и низ других земаља надахнуто је идејом енергетике из шкриљаца. Експерти нису расположени тако радосно и сумњају у реалну могућност понављања америчког успеха.

Реч је наравно о земљама које осећају одређени дефицит сопсветних традиционалних енергената. Њихове владе пребирају националне буџете узимајући у обзир велике инвестиције у нов правац проидзводње гаса. Оне су расположене врло озбиљно ако се узме да посебног избора нема. По мишљењу многих аналитичара, свет пролази врхунац есплоатације традиционалних енергената. Стара налазишта су на измаку, нова се налазе у тешко доступним пределима, једноставно стићи до њих посебан је и тежак задатак. А потребе за енергијом се увећавају.

У тим условима одређене наде се полажу у алтернативне изворе. Иста та Кина намерава да избије на ниво експлоатације гаса из шкриљаца од 6 и по милијарди кубних метара до 2015. године и да га доведе до 60-100 милијарди кубних метара до 2020. године. О својим амбицијама у односу на гас из шркиљаца недавно су почели да говоре и Британци. Друго је питање што је искуство САД немогуће поновити ван граница Северне Америке, говори директор за енергетику Института за енергетику и финансије Алексеј Громов.

- Искуство САД ни из далека није универзално. У ствари тамо се спојило неколико фактора. Први фактор је технолошки. Тачније достигнут је битан прогрес у сфери технологије. У првом реду хоризонталног бушења и полифазног хидролошког разарања седимента, што је заједно довело до позитивних резултата. Други фактор је економски. Базичне инвестиције у производњу гаса из шркиљаца (а касније и нафте) биле су уложене у време највиших светских цена. Тачније од 2004. до 2008. године. Коначно, трећи факор је законодавна особеност везана за то да се код америчких власника земље у власништву налази и рудно благо. Зато су амерички грађани потенцијално заинтересовани за разраду. А у Европи је принципијално другачија ситуација. Као прво, принципијално су другачији геолошки услови. Они су мање повољни са економског становништа. Друго. Са тачке гледиште права власништва, рудно богатство припада држави. У вези са тим држава мора да купи поседе од приватних лица ради разраде налазишта. Трећи аспкет је екологија. Еколошка питања у сфери вађења гаса из шкриљаца само тек данас добијају потребне размере. При таквој експлоатацији велика је вероватноћа да ће доћи до загађења метаном не само површине, већ и подземних вода. И у Евопи, узимајући уобзри јаку позицију зелених, томе придају велики значај. У Чешкој и Француској експлоатација гаса из шркиљаца је законом забрањена.

Неки експерти кажу да будућност енергетике гаса из шкриљаца зависи од нивоа цена на традиционалну нафту и гас. И то није једно ако.

Савремена технологија експлоатације гаса из шкриљаца подразумева бушење једне вертикалне бушотине и неколико хоризонталних канала дужине до 2-3 киломтера. Туда се убацује смеса воде, песка и хемикалија и захваљујући хидроудару разарају се зидови гасних колектора и читав доступни гас се пумпа на површину. Потребан обим воде је неколико хиљада тона. Формуле кемијског коктела за хидролошко разарање у компанијама које ваде гас из шкриљаца су пословна тајна. Али по извештајима еколога, експлоатација гаса из шкриљаца доводи до великог загађења подзеним вода толуолом, бензолом, деметилбензолом, етилбензолом, амонијаком и слично. Неке компаније користе раствор хлороводоника згуснут помоћу полимера, за једну операцију хидролошког разарања се користи 80-300 тона хемикалија.

Важна је чињеница да бушотине гаса из шркиљаца имају много мањи рок експлоатације него бушотине природног гаса. Приликом вађења гаса из шкриљаца постоје значајни губици метана, што доводи до јачања ефекта стаклене баште. Другим речима експлоатација гаса из шкриљаца је мач са две оштрице.

Сергеј Дуз,