Грчка. Кипар – даље свуда?

Европска економија не преживљава баш најбоља времена. Многе јужне земље савеза које се традиционално баве пољопривредом и туризмом, нашле су се у врло бедном положају. Грчка, Шпанија, Португал, Кипар – сви ови чланови ЕУ суочили су се са значајним економским проблемима, и за њихово решавање мобилисане су све снаге Уније. Пример за решавање проблема у зони евра изгледа постаје Грчка, на којој се тестирају разне варијанте превладавања кризе.

Грчка је једина земља ЕУ која смањује минимални ниво цене рада. Према подацима европске агенције за статистику Евростат, на основу резултата другог полугођа 2012. године минимална плата у Грчкој је износила нешто мање од 684 евра, изгубивши скоро 200. Грчки суседи на том списку су Шпанија са 748 евра и Португал са 586 евра.

Треба имати у виду да је статистика лукава, и тешко да минимални ниво плата одражава реално стање ствари. Реално су оне много мање. ЕУ и ММФ као лек од грчке болести препоручиле су мере штедње, али Грчка, чини се, примењује ово средство у врло великим дозама. Не тако давно генерални секретар финансијског министарства Грчке Гиоргос Мергос је изјавио да минимална плата треба да буде још више смањена. И од тога ће пострадати не само Грци који раде, већ и пензионери, чије пензије зависе од минималне цене рада. Несумњиво, овакво стање ће довести до пада стандарда у земљи. Уз то већ су се надовезали штајкови који се практично не прекидају и озбиљни политички проблеми. Ситауција делује као да је Грчка за ЕУ пробни полигон за смањење стандарда, а затим се разраде могу користити практично у свим земљама на југу Европе: у Италији, Шпанији, Португалу.

Експерти за сада не очекују у доголедној будућности трагични развој догађаја. По мишљењу директора Центра за комплекса европска и међународна истраживања Високе школе економје Тимофеја Бордачова, не може бити јединственог прилаза разним земљама јужне Европе:

- Не мислим да се Грчка разматра као пример за остале земље јужне Европе. Као прво, свака земља је на свој начин јединствен аи оне методе које су примењиве у Италији, немогуће су у Шпанији, да не говоримо о Грчкој. Зато је овде разрада јединственог прилаза сасвим немогућа. То и представља једну од тешкоћа на путу изласка Европе из кризе.

Да, уникалност сваког члана ЕУ тешко се може оспорити. Тако је последњих дана свима пред очима пример Кипра, још једне јужне земље ЕУ. Овде је било предложено нетривијално решење – опорезовати једнократним порезом све банкарске депозите. Наш експерт Тимофеј Бордачов не верује да кипарски депозитни порез може да буде примењен у другим земљама ЕУ.

- Не, сасвим је искључено, Кипар је у том погледу јединствен. Банкарски сектор ове земље чини преко 50%. Тога нема нигде више у ЕУ, чак ни у Луксембургу.

Претпоставимо да Шпанија, Италија, Португалија имају још резерву стабилности, али шта је са Бугарском и Румунијом? У Бугарској је талас социјалних немира натерао владу да поднесе одставку. То не чуди – у земљи је најнижи у Европи ниво зараде – 148 евра. Није мирно ни у Румунији. Као пример, у Луксембургу, лидеру рејтинга, минимална плата износи 1800 евра и стално расте. Али није ли зато стварана ЕУ да разлика међу њеним члановима не просто остане тако ужасавајућа, већ и да се стлано увећава?

Алексеј Русин,