Треба ли спасти Кипар или нека банкротира

О судбини Кипра ће ускоро бити донета одлука. Ванредни сусрет Еврогрупе мора да размотри последњи план помоћи финансијском систему острва. Њега је ускладила тројка, која се састоји од ЕУ, ММФ и Европске централне банке, и министар финансија Кипарске републике. Ради учешћа у седници је стигао сам председник државе Никос Анастасијадис.

Анастасијадису предстоји да се после седнице врати на острво и поднесе план ради гласања кипарском парламенту. Гласање ће, изгледа, бити одржано почетком идуће недеље.

У Бриселу су упозорили: ако план не буде прихваћен, ЕУ ће морати да сазове ванредни самит, где ће се поставити питање изласка острва из еврозоне. Нови план по читавом низу параметара је чак тежи од оног, који су одбили посланици почетком ове недеље. Кипар чека тешко доба, - признао је уочи заседања еврокомесар за економска и финансијска питања Оли Рен.

Реч је о увођењу једнократног пореза од 20 одсто за улоге изнад 100 хиљада евра у највећој у држави Банци Кипра и од 4 одсто за депозите, чији су размери већи од 100 хиљада евра, у другим кредитним установама. Другим речима, улози највећих улагача ће бити експропијисани тачно за једну петину. Неусвојени раније план је предвиђао 9,9 и 6,75 одсто. Две трећине свих улога на Кипру припадају Британцима и њиховим компанијама. Друга по својој величини банка Лајки, изгледа, биће или затворена, или ће бити спојена с Банком Кипра. Управо се то питање решава у Бриселу. Овај план ће парламент Кипра, изгледа, одобрити. Други излаз он нема, мада ће за посланике то значити право политичко самоубиство: нема много Киприота, који би их после тога подржали. Пред микрофоном је посланик грчког парламента од владајуће конзервативне странке Демократски сабор Продромос Продрому.

- Осећамо се као да Еврогрупа нас уцењује. Они усвајају и намећу нам решења, која су парадоксална за саму еврозону. Промислите. Ми као да смо чланице банкарског савеза. Међутим, за сваки банкарски савез увођење прихода од депозита ради повећања обима пореза је апсолутно недопустиво. У то је тешко веровати.

На самом Кипру се чак црква укључила у решење тог проблема. Православна црква је највећи власник земљишта на острву. Она игра велику улогу у економији земље. Архиепископ Кипра Хризостом Други је већ имао сусрет с председником. Првојерех је предложио да црквена имовина буде као залог за нове кредите.

Хризостом се сматра великим евроскептичаром, што је он уствари и доказао приликом сусрета са председником. Према речима кипарских листова, архиепископ је изјавио да је напуштање од стране острва еврозоне у таквој ситуацији најлогичнији корак уочи пропасти евра. Не тврдим да ће до такве пропасти доћи сутра. Међутим, узимајући у обзир делатност тих бриселских генијалаца, такав сценарио је неизбежан, - изјавио је Хризостом Други.

Кипру је неопходно да прикупи отприлике 6 милијарди евра да би добио од ЕУ помоћ у износу 10 милијарди евра. Ако последњи план не одобре 17 чланова Еврогрупе, острво ће морати да напусти еврозону. У овом случају га чека банкарски колапс и економска пропаст.