Ковачи лажне историје - МКС у Хагу

Међународни трибунал су ковачи лажне историје, мада то не значи да нашим осуђеницима није потребна помоћ државе, изјавио је у интервјуу за Глас Русије правни саветник МСП и председника Србије Оливер Антић.

Научни зборник Од Нирнберга до Хага, лекције историје који је недавно објављен у Србији, треба да оповргне тезу према којој је Трибунал за бившу Југославију директан наследник судског процеса против бивших руководилаца фашистичке Немачке. Такве верзије се између осталог придржава бивши државни секретар САД Медлин Олбрајт. У чему су по мишљењу господина Антића кључне разлике између Нирнберга и Хага?

- У Нирнбершком процесу је показано и доказано да је ту побеђено највеће зло и да се ту судило идеологији наци-фашизма. Јер то је било основно. А најзначајније кривично дело је ту било злочин против мира. Значи, злочин против мира је узроковао и све друге злочине. Међутим, видите, у Хашком трибуналу је Статутом већ искључено и при његовом формирању, забрањено је улажење (у те сфере), јер ту је одређен датум. Све то пре тог датума уопште не може да се узме у обзир, другим речима. Ту се не сме ни истраживати ово основно дело које је условило сва друга дела. А то је злочин против мира.

А када су у Југославији били извршени злочини против мира?

- Па пре деведесете, оно кад су убацивали оружје, кад су давали Хрватској са свих страна. Када је Запад убацивао своје војне стручњаке и тако даље. То је злочин против мира. То је улазило и из Мађарске. То је улазило из Немачке. Чак и немачки инструктори су тамо били. Наравно, оружје са целог Запада је ту долазило. Чак, ево, из Аргентине. Сад се суди бившем председнику Аргентине због кршења ембарга. Значи, то подстрекавање на рушење Југославије, финансијска помоћ, војна помоћ – то је све био злочин против мира. И они знају да је то тако. И зато су и забранили да се истражује управо оно што је покренуло цео тај процес распадања Југославије. Наравно, и статистички подаци говоре о суштини ствари. Скоро 70 посто од свих оптужених су Срби. Срби су добили око хиљаду година робије. То је све потпуно ненормално, јер то је један грађански рат. А у грађанском рату све је то у основи приближно. У грађанском рату нема светаца. А, знате, сви Срби су истерани из Хрватске, а Хрватска тужи Србију за геноцид! То су апсурди. Један западни високи дипломата из једне јако важне земље на ту моју констатацију, да су сви Срби истерани из Хрватске, а то значи хрватски грађани, а они нас туже за геноцид, рекао једноставно: that’s ridiculous! (то је смешно)

Ваш став поводом Међународног трибунала је јасан – то је политички суд. Ипак недавно сте били у Хагу, састајали се са руководством Трибунала, са Србима који се налазе под истрагом.

- Ја морам да помогнем на било који начин нашим људима, који су окривљени и чак и осуђени у Хагу. Јер, видите, од чињенице да су неки окривљени, да још трају суђења, и да им се да морална подршка (јер ја сам био специјални изасланик председника Србије) сви су се јако обрадовали, свима је то годило. Да смо ми имали континуирано политику... него је ово измењено тек од када је дошао председник Николић, пазимо некако и на те људе и помажемо им. Ја сам ту да дам правне савете и постављам питања и тужиоцу Брамерцу и председнику суда Мерону, и могу да вам кажем да нису остали потпуно равнодушни. Јер ипак су имали саговорника који нешто зна о томе. Иако ми знамо шта је тај такозвани суд, ми морамо да помажемо нашим људима. Знате, како је досад било, пре ове власти? Наше тужилаштво за ратне злочине помаже само тужиоцу! Пошаље хашком тужиоцу, а не пошаље општој одбрани такав материјал. То је срамно!

Ви сте у име државе обећали додатну помоћ одбрани, осуђеним. Са каквим проблемима се они суочавају?

- Неки чак имају и неке људске проблеме овде у земљи. Неки немају из административних разлога решено стамбено питање. И њега то додатно опретећује јер породица му овде, разумете, нема решено стамбено питање. А по свим критеријумима већ је то сазрело да, рецимо, има право на откуп стана, да има право на стицање држављанства и тако даље. Или, рецимо, некима су истекли сви документи и не важе више уопште. А Хашки трибунал не дозвољава да тај оде под стражом у амбасаду да сними те биометријске податке који су потребни да би могао да му се изда нови документ. Сад ми треба да набавимо тај инструмент који кошта око 30.000 евра, да се то носи у Хаг, па сад треба да видимо да се организујемо да набавимо тај преносни портабл компјутер који може да сними биометријске податке у самом Хашком трибуналу, односно у притворској јединици у Шевенингену. Тако да ту има сто неких проблема. И ми смо решили и да им се да и нека новчана помоћ итд.

- Хрватски затвореници су овде били господа. Они су имали пара колико је било потребно. Они су живели у Шевенингену, као у комунизму – шта му треба, то му се обезбеди. А ови наши мученици неки морају да рибају ходнике да би зарадили који евро, да могу да купе нешто у кантини. То је срамота! Чак сам рекао и Мерону – иако Шешељ неће да прими никог, неће да дође ни код кога, па ни код мене, иако нема разлога – рекао сам отприлике овако: за вербални деликт у комунизму се могло добити три године робије. А ви га тужите за вербални деликт, а то је три пута три плус један већ сада. Значи, он ни у комунизму није могао да добије десет година робије. Тако да је то све један правни галиматијас, један апсурд. Рекао сам ја и Мерону, знате, ми радимо један посао који ће да се цени тек у будућности. Будућност даје оцену нашег посла, и о томе морамо да водимо рачуна. Било је много јаких таквих судова, била је и инквизиција. Озбиљан међународни суд, који је могао да довуче сваког из било ког дела Европе, па да га на крају спали на ломачи. Али знате како је, рекох му, оценила историја и тужиоце и судије, а како је оценила њихове жртве!

Чини се да управо добивши шамар у виду ослобађајуће пресуде хрватском генералу Анти Готовини, Београд је схватио да своје треба подржавати много темељније. Резултат је посета министра правде Николе Селаковића Хагу, затим сте се упутили Ви. Ево цитата са једног од србских сајтова: Да смо почели да се бавимо тим питањем раније, не бисмо дошли у ситуцију да су сви остали на слободи, а наши још тамо.

- Да смо се протеклих година ангажовали овако како се сад ова нова власт ангажује, онда би сигурно то било нешто боље. А ми саму суштуну да променимо, не бисмо могли. Јер зна се због чега је основан, како ко финансира и под чијим диктатом у основи се ради у Хашком трибуналу.

Ипак, Готовинин пример је важан?

- Јесте, значајан је, јер то је велика неправда, али то опет указује и на сам карактер Хашког трибунала. Да је случај са Србима, то не би могло да се деси, то нема говора. Пазите, Хрватска је одбила да да артиљеријске дневнике. Одбила да да! И ниште се није десило. Нема везе! Па нас би удавили да смо одбили да дамо, што кажу Хрвати, „топничке дневнике“. То су артиљеријски дневници који би тешко оптуживали Готовину, „Олују“, напад на Книн и Крајину. Из тих дневника би се видело да се није пуцало само на војне јединице, него је била неселективна паљба по цивилима, по кућама. То је суштина, зато нису ни дали. То гранатирање је било потпуно неселективно. То нису били војни циљеви, него удри где стигнеш да би се протерало становништво! Па Туђман даје изричиту изјаву да треба етнички очистити Српску Крајину, и уопште све Србе очистити из Хрватске, и чак даје статистику и тд. Изричито то каже. Постоји записник. И зашто то није злочиначки подухват?

Тимур Блохин,