Династија Романових у историји Русије

«Романови. Почетак династије» - таква изложба се отвара у московском Историјском музеју. Она је посвећена догађајима, када је у Русији почела да влада царска династија Романових. Први представник рода Романових Михаил Романов је почео да влада у тешко доба немира и раздора, изложба одражава то, како је он савладавао ситуацију.
Изложба је уприличена 400. годишњици царске династије Романових, која се обележава ове године.

У марту 1613. године су изасланици Државне сталешке скупштине, који су заступали читаво становништво Русије, изабрали Михаила Романова руским царем. 16-годишњи младић је постао владар простора од Бреста до Пацифика. Михаил Романов је учинио прве кораке, који су постали понос династије: савладао раздор, обновио моћ државе, развијао економију и трговину, учврстио границе, спровео низ војних реформи. За четири столећа у роду Романових било је много истакнутих личности. Међу њима су цар-реформатор Петар I, цар-ослободилац Европе од Наполеона Александар I. Међутим, управо је XVII век одиграо одлучујућу улогу у стасању рода, то је био важан период руске историје, тврди у интервјуу «Гласу Русије» куратор изложбе Олга Тесленко.

- Неупућени људи повезују XVII век само са бољарима – племићима у високим шубарама и другим националним атрибутима. Међутим, управо тада су припремљене промене, које је касније успешно реализовао Петар I. То је резултат првог столећа владавине нове династије, која је истрајала у сложеним условима и ударила темељ даљој стабилности.

На изложби су представљени вредни експонати из Русије, Пољске, Шведске, повезани с почетком владавине првог Романова. То је био период апсолутне нестабилности: земља је била разорена, државна благајна празна, села су била напуштена… Таква баштина је остала после 15 година раздора и стране интервенције – пре свега од стране Пољске и Шведске. Експонирају се, например, дугачки свитак с детаљним приказом свадбе пољског краља Сигизмунда III, његова застава, портре његовог сина Владислава. И отац, и син су претендовали на празан руски престо међу другим кандидатима: шведским принцем Карлом Филипом, представницима руске аристократије, два Лажна Димитрија – пустоловаца, сваки од којих је тврдио да је син цара Ивана Грозног из рода Рјуриковича. Погинулом детету Димитрију посвећена је икона «Свети царевич Димитриј са животописом», прича експерт Историјског музеја Олга Соколова.

- О узроцима његове смрти све до сада споре историчари. У XVII веку је била популарна верзија о његовом убиству. Данас се историчари придржавају верзије случајне смрти царевића. Иначе, његова смрт је прекинула династију Рјуриковича.

Историчари све до сада нису дошли до јединственог закључка по питању зашто је на руски престо био изабран управо представник породице Романових. О томе је у интервјуу «Гласу Русије» испричала куратор изложбе Олга Тесленко.

Постоје различита мишљења. Најпопуларније се састоји у томе, што је у стању невероватного расула, борбе изражених амбиција различитих лидера, интереса, који су се супротстављали у то време, - Михаил Романов био неутрална личност. Није постојала нека јединствена јака коалиција, која је истакла Михаила Романова и подржавала га. Међутим, велику улогу у његовом крунисању одиграли су Козаци, који су повезивали с тиме своје наде.

Експонати изложбе одражавају стране руске историје XVII века. Међу њима су: црквене реликвије, војнички оклопи, старе одоре, оригинални рукописни документи, портрети првих Романових.