Последњи стартују први

ЕУ и ММФ спремни су да дају Кипру кредит од 10 милијарди евра. Мада, по оценама екпсерата, Никозији треба 16-17 милијарди. Преосталу суму власти Кипра намеравају да добију на рачун банкарских улога, опорезовавши депозите. Председник Русије Владимир Путин је већ назвао овај порез неправедним и опасним.

А Ирска је једина држава која је строго испунила услове кредитора и фактички прославља победу над кризом. Приход на основу ирских десетогодишњих облигација по последњим оценама изнео је 4,15%. Експерти Гласа Русије размишљају о томе зашто сва преостала Европа не може да понови ирску историју успеха.

За 4,5 године борбе против Кризе Ирска је морала много да жртвује. Смањење се тицало свих сфера, између осталог плата државних чиновника, доприноса и пензија. Било је затворено неколико банака које су пословале са губицима. Од 2011. године економија се вратила на узлазну линију. У извесном смислу земља је имала среће што се прва суочила са кризом, сматра шеф катедре за светску политику НИУ висока школа економије Максим Братерски.

- Ирци су се нашли у својим проблемима пре других, у то време када ни Америку ни Европу још није прекрио талас глобалне финансијске кризе. Ирцима је било лашке да налазе новац под разумним условима за неке процедуре обнове. У то време док су се они бавили својим проблемима, могли су да привлаче страни капитал, стране инвестиције, зато што је све то још постојало. Сада ничег нема.

Ирска је имала среће и са тим како се развијала њена економија последњих година пред кризу. Била је модификована привреда. Осим тога, на територији земље су се отвориле фабрике компанија ИБМ, Интел, Дел, Мајкрософт, Хјулит Пакард (сада они осигуравају око 8% унутрашњег бруто производа земље). Кипар је имао много мање среће, истакао је економиста Дмитриј Тратас.

- За разлику од Ирске која се успешно бори против кризе, Кипар сам по себи не може да изађе из ове ситуације. Зато што је читав кипарски финансијски систем врло снажно повезан са грчким финансијским системом. Многе кипарске банке су чувале своје кативе у грчким банкама. Овде Кипар иде са приколицом грчког терета који вуче све финансијске системе на дно.

Одиграо је позитивну улогу и северни карактер и њихова упорност у достизању циља, сматра Максим Братерски.

- Штедња је само део посла, то је задатак да се мање троши. А други део посла је да се ради више. Ради тога треба увећавати своју сопствену енергију, увећати инвестиције, треба привлачити капитал, отварати нови бизнис, производње. Наравно постоје и моменти повезани са организацијом друштва. Са тим како се на различите начине према послу, животу, према новцуодносе ови народи, како они на разне начине троше буџете.

Са друге стране, без обзира на сву уникалност ирске победе над кризом, ни једна друга земља на крају није се одлучила да тачно понови њен пут: да затегне каишеве и почне да ради. Проблематичне земље зоне евра и даље чекају помоћ, а локомитиве европске економије и даље дају новац.

Анастасија Першкина,