850 речи за мигранте

Мање од хиљаде речи. Министарство образовања и науке је припремило минималне захтеве знања руског језика за радне мигранте. Они морају да знају 850 речи, умеју да схвате на слух обичне реченице и воде једноставне дијалоге о обичним темама, као и разумеју општи смисао и тему писменог текста и сами састављају писмени монолог.
Идеја је добра, међутим, неће је бити лако реализовати, сматрају експерти.

Пројекат захтева је размештен на сајту ресора, те је приступачан за разатрање. Документ су почели да припремају после тога, када је 1. децембра 2012. године ступио на снагу закон, у складу са којим радни миграни, који раде у сфери стамбено-комуналне привреде, трговине на мало и сервисирању становништва, морају да полажу испит из руског језика. Међутим, специјални захтеви за ниво и обим знања све до сада нису били разрађени. Министарство образовања и науке је покушало да то надокнади.

Експерти су различито третирали тај покушај. Нема сумње да странци, који су дошли у Русију да раде, морају да знају руски језик. Питање је само у пакету захтева. Пред микрофоном је научник Института руског језика РАН Јелена Шмелева:

- Данас у Москви има много људи, који не говоре руски. Услед тога настају конфликти, несхватање. У многим земљама постоје испити из језика за људе, који претендују на држављанство земље. То је нормално. Међутим, за оне, ко долази да ради, а не добиједржављанство, то пре свега одређују потребе послодавца.

Јелена Шмелева сматра да обим знања мора да зависи од струке, за коју се тражи различити ниво знања.

При томе експерт истиче да речник за странце садржи минимум три хиљаде речи. Према проценама дечијих психолога, шестогодишње дете зна од три до шест хиљада речи, од којих стално користи око хиљаду и по.

Данас у земљи има око 160 центара, где странац може да положи испит из руског језика. У Москви, например, раде центри тестирања при МДУ, РУПН и Институту руског језика Пушкин. Просечна цена теста износи око седам хиљада рубаља. За испит се може припремити на језичком течају. Међутим, како признају експерти, језички тестови нису популарни код дошљака. Главно је да тестирање и обука данас имају индивидуални карактер. Узимајући у обзир миграциони ток, таква обука мора да буде масовна. То је још један озбиљан проблем, сматра председник Института националне стратегије Михаил Ремизов:

- Иначе, то је пре свега оптерећење за систем образовња земаља – донатора миграције (Средње Азије и Закавказја). Оне не могу да савладају то оптерећење, неће га савладавати ни у скорој будућности. Можемо да се сетимо послодавааца. Ако су они заинтересовани за увоз радне снаге, ако имају квоту, они морају да обезбеде радницима социјалне услуге и знање језичког минимума.

Према речима Ремизова, земље и послодавци морају да регрутују оне, ко има потребне квалификације и зна језик.

Најзад, захтеви језичког минимума могу да обухвате само оне, ко је дошао и ради легално. Данас су легални гастарбајтери у огромној мањини. Михаил Ремизов не искључује да захтев за знање језика могао би да игра улогу својеврсног филтера, који ће омогућити решење проблема илегалне миграције.