Будући кинески носачи авиона ће бити атомски

У недавној публикацији објављеној на сајту кинеске бродоградилишне корпорације CSIC први пут је поменут програм израде и изградње у Кини експерименталног узорка атомског реактора за бродове. Највеће интересовање привлачи питање циљева изградње атомског носача авиона и евентуалних рокова појаве првих носача авиона способних за борбу и намењених ударним групама које садрже овакве бродове. Изградња атомског носача авиона означава нову фазу у развоју кинеске војно-поморске стратегије.

Кина је деценијама развијала своју флоту прелазећи етапно од концепције активне одбране приобаља ка концепцији освајања владавине на мору унутар првог ланца острва (Јапанска острва – Тајван – Филипини).

Даља граница према којој је тежила флота било је освајање владавине у границама другог ланца острва, који почиње од североисточне обале Јапана, а пролази кроз Северна Маријанска острва, Гуам и Палау, све до северозападне обале Нове Гвинеје. Атомски носач авиона је очигледно сувишан и прескуп за решавање ових задатака.

Изградња атомског носача авиона има смисла уколико Кина жели да у далека мора шаље моћне композиције ратне морнарице способне за самостална офанзивна дејства. Сама чињеница појаве оваквих композиција представљаће важан фактор у светској политици. С обзиром на то да је кинеско руководство одговарајуће одлуке већ донело, остало је да се разјасни кад ће се то десити.

Из документа на сајту CSIC следи да су финансијска средства за пројекат стварања експерименталог реактора за надводни брод издвојена недавно, судећи по свему, тек прошле године. Кина је већ у стању да производи атомске енергетске уређаје за подмронице, али енергетски уређаји носача авиона имају своју специфичност. Они немају тако крута ограничења у погледу масе, габарита и буке, али треба да буду знатно моћнија како би обезбедила енергију за све системе огромног брода.

Дакле, ради се о технички сложеном дугогодишњем пројекту који ће вероватно бити завршен крајем деценије. Имајући у виду све већу пажњу коју Кина последњих година посвећује питањима нуклеарне безбедности, после изградње експерименталног бродског реактора уследиће дуготрајан период испитивања, посматрања и провера. Ако се полази од тога, тешко да кинески атомски носач авиона може ући у борбени састав флоте пре 2020. године.

По постојећим подацима, Кина до тада намерава да сагради још најмање један носач авиона с обичним енергетским уређајем. Иако ће овај брод преузети неке елементе конструкције бивше совјетске крстарице носача авиона „Варјаг“, то ће бити већ самосталан кинески пројекат. Његова производња је почела или ће почети 2013. године. Прва два носача авиона омогућиће Кини да стекне потребно искуство у експлоатацији сличних бродова и повећаће офанзивни потенцијал кинеске флоте у ближим морима. Њихово главно оружје представљаће ловци Ј-15, чије тестирање се ближи крају. Може се сматрати да ће они чинити прву генерацију кинеске флоте носача авиона док ће друга генерација бити атомска.

У време појаве друге генерације кинеских носача авиона не сме се искључити спремност за серијску производњу кинеског перспективног ловца пете генерације Ј-31, чији пробни летови су почели прошле године. Дакле, у случају оптимистичког сценарија за Кинезе, Ј-31 који буду направљени под очигледним утицајем конструкције америчког перспективног ловца F-35 Lightning II моћи ће да се сретну са својим америчким прототиповима на отвореном мору већ за 10 година. Ова перспектива од САД може захтевати додатна улагања у модернизацију сопственог парка ради очувања техничке предности у односу на Кину.

Василиј Кашин,