„Летећи танкер“ за руско ратно ваздухопловство

Министарство одбране Русије преговара о куповини нових „летећих танкера“ ИЛ-78. Авион овог типа ће значајно повећати способност ратног ваздухопловства да делује на веће удаљености од базе. Уједно, „питање танкера“ данас тражи и радикалније одлуке.

Нови транспортер – нови танкер

Према досадашњим информацијама, 31 авион ће бити произведен у варијанти ИЛ 78М 90, на основу војно-транспортног авиона ИЛ 76МД 90А. Његова серијска производња почиње у Уљановску. Набавка ових машина ће за 2,5 пута повећати постојећи парк танкера руског ратног ваздухопловства, који броји 20 авиона ИЛ 78М, произведених крајем 80-их година прошлог века.

Ови танкери се, углавном, користе за подршку летова авијације далеког домета. ТУ 95 и ТУ 160 регуларно обављају летове у трајању од 12-16 сати и више, а они траже снабдевање горивом у ваздуху. Уједно, тактичкој авијацији руског ратног ваздухопловства, која поседује авионе опремљене за снабдевање горивом у ваздуху, јако фале летећи танкери. Одлука о куповини танкера на бази ИЛ 76, и обнављање серијске производње нове верзије овог авиона у Уљановску су логични кораци.

Међутим, ова варијанта има и своје минусе. Као прво, цена авиона је јако порасла са преносом производње у Уљановск, где је министарство одбране наручило ИЛ 76МД 90А. Један авион кошта око 120 милиона долара. Уз то, карактеристике овог авиона су практично исте као и код Ил 76ТД 90ВД, који је направљен у Ташкенту за авиокомпанију «Волга-Дњепар» по цени 55 милиона долара

Као друго, производња 31 авиона у варијанти „летећих танкера“ са могућношћу конверзије у транспортер, смањује количину нових транспортних авиона које може добити министарство одбране. Уз то, обнављање парка транспортних авиона је неопходно. Могуће је да ће питање бити решено тако што ће се заменити мотори на постојећим авионима ИЛ 76 совјетске производње.

Као треће, чак и ова количина ИЛ 78 (20 старих + 31 нови) неће у потпуности решити проблем дефицита танкера. Да би тактичка авијација имала довољан број танкера, морамо их имати више. И није обавезно да имају толику носивост као ИЛ 78М.

Алтернатива

Не би требало озбиљно разматрати могућност одустајања од уговора о 31 авиону ИЛ 78М 90. Али, је очигледно да овај посао мора ускоро бити допуњен куповином јефтинијих авиона. Задатке танкера у тактичкој авијацији могли би одрадити авиони који су направљени на основу комерцијалних. Као базу можемо разматрати, нпр. ТУ 154, авион са неискоришћеним летним ресурсом. Или ТУ 204, прилично модеран авион који се може серијски производити. Производња неколико десетина танкера оваквог типа, у наредних 10 година, постаће реална потпора руском ратном ваздухопловству, које би добило могућност оперативног маневра великим уједињењем тактичке авијације.

Није искључено да разумну одлуку представља и производња „лаких танкера“ на основу авиона типа АН 148/158 или руско-индијског транспортног авиона МТС/МТА. Овакви авиони, које су по својим могућностима слични америчком танкеру КС 130, би омогућили да се размотри перспектива са уграђивањем опреме за снабдевање горивом у ваздуху, укључујући и неке хеликоптере ратне и морске авијације. У САД постоји слична пракса, и способност брзог маневрисања омогућује добре резултате са малим снагама.

Ово је истина за сва времена. Скоро све велике војсковође, како из античког времена, тако и из времена другог светског рата, су сматрали маневар за основу победе.

Илија Крамник,