Светска „златна грозница“

Из кругова швајцарских банкара стижу информације да је током 2012. године у свету забележен историјски феномен – „златна грозница“ - као последица одлуке већине централних банака „да повећају резерве златних полуга и кованих новчица“ а у светлу глобалне финансијске и економске кризе.

Банкари подсећају да се „велики део финансијских трансакација одвија уз гаранције чије покриће је махом у злату. Најбоље је да се имају златни новчићи. Зашто ? Када дође до неког „тржишног поремећаја лакше је продати златне новчиће јер су физички мањи него полуге. Полуге служе више као државне резерве. Шта ћете са полугом од 12,5 кг? Једино да је претопите“ .

„ Инвеститори третирају злато као „ здрав начин осигурања инвестиција“ а на саму цену злата утићу разни елементи, попут стратешких политичких одлука Кине, Русије и Индије да повећају своје резерве злата“ . Реч је о другорочним процесима који су последица глобалне политичке несигурности“ - тврде банкари .

У том светлу треба посматрати и одлуку немачке Бундесбанке да своје резерве злата врати у трезоре немачких банака као и феномен о којем се још увек дискутује – реч је о одлуци Циришке берзе да се злато не користи само као „депозит“ код трансакција већ и као директно средство плаћања уместо валута попут америчког долара или евра.

Овај феномен, иако још увек ограничен на одређене врсте берзанских трансакција, тврде познавоци прилика, може имати несагледиве последице по глобално финансијско тржиште, нарочито уколико се и друге светске берзе (оне у Азији пре свега) определе за злато као средство директног плаћања уместо валута. У том случају „амерички долар изгубио би још један примат који је имао до сада“.

Централне банке Бразила, Русије и Кине биле су највећи купци златних полуга у 2012. години. А према подацима Међународног монетарног фонда, укупне резерве злата које поседују банке у свету крећу се око 33.000 метричких тона, што је својеврсни рекорд.

Руска централна банка купила је додатних 90 тона злата и тиме своје резерве заокружила на близу 1100 метричких тона.Када је реч о међународном банкарском споразуму из Базела, о продаји златних резерви, тврде швајцарски банкари „већина држава по том питању није ништа радила“ тј. злато није изношено на продају.

О томе се говорило и на СЕФ-у у Давосу па је Аксел Вебер, председник швајцарске УБС банке, нагласио „ да није проблем у глобалним механизмима финансијске контроле већ у њиховом непримењивању. Споразуме имамо, али се они у пракси или јако мало или никако не поштују и онда нам опоравак финансијског и економског тржишта иде веома споро. Једно вуче друго.“

Банкари даље тврде да највеће резерве злата у свету, годинама уназад поседују : Америка ( 8 000 тоне ), Немачка ( 3.800 тону) и ММФ (Међународни монетарни фонд - 2.900 тона) а њих „у стопу“ прате Италија, Француска, Кина, Швајцарска и Русија.

У свету су данас Русија и Кина не само највећи купци злата већ и његови највећи произвођачи.Ово додатно појашњава, тврде швајцарски банкари, одлуку Велике Британије и Холандије да се „интензивира ратификовање споразума о слободној трговини између Европске Уније и Америке чиме би се постигао баланс снага између Азије, у којој све више доминирају Кина и Русија, и Америке“.

Чека се, твде банкари, одлука Немачке која уколико се определи за „тешњу сарадњу ЕУ-а са Азијом а не Северном Америком водити ЕУ ка годинама тешких унутрашњих ломова “ . Први сигнали даљих „праваца кретања“ биће видљиви на тржишту злата и енергената. Пример је, де факто присутан, енергетског рата који се распламсава у Украини између Роyал Дач-Шела и Гаспрома а о коме се интезивно дискутује у дипломатским и банкарским круговима Европе.