Двери. Нови људи на политичкој сцени Србије.

Код нас у гостима су представници странке која је блиставо дебитовала на последњим парламентарним изборима у Србији, чланови извршног одбора покрета Двери Срђан Ного и Зоран Радојичић. О замрзавању преговора Београда и Приштине, плусевима и минусима сарадње са арапским земљама и перспективама формирања патриотског фронта са гостима је разговарао Тимур Блохин.

Ко су ваши политички савезници, ко су ваши политички противници на савременој србској политичкој сцени?

- Наш покрет је једна новина, једна смена генерација на политичкој сцени Србије, и наравно ми смо свесни да у овом тренутку, који је заиста тежак за србски народ, потребно је извршити одређено обједињавање свих родољубивих и патриотских снага у Србији, тако да већ више од годину дана ми интензивно радимо на покушају да свако онај ко мисли добро србскоме народу стане у један заједнички политички фронт. Да видимо шта је тај заједнички именитељ који нас повезује, и да оставимо све разлике на страну, и да се окупимо око оних сличности, да просто направимо једну респектабилну политичку снагу у Србији. И тако ћемо настојати да и у скорој будућности интензивирамо рад на том питању и да се за следеће парламентарне изборе у Србији, који се очекују или већ сад на пролеће или касније на јесен, појави једна србска листа или србска патриотска листа коју би свакако требало да чине ДСС, Двери, Србска радикална странка и неке организације, уколико буде наравно воље код осталих људи за то. Ми већ више од годину дана и јавно и у директним разговорима позивамо политичке партије које сам управо напоменуо да седнемо и да се договоримо зарад опстанка и интереса србскога народа и да направимо јединствену изборну листу. 

На парламентарним изборима Двери су освојиле отприлике 4% гласова... 

4,65%.

Јесте. Како ви мислите, у чему је разлог таквог успеха?

- Када смо ми објавили да ћемо ући на политичку арену код осталих политичких странака изазвали смо подсмех. Сматрали су да нема простора за тако нешто, познавали су ситуацију, знали су колико је скупо бавити се политиком. И у ситуацији када ви немате медије и када немате новац, мислили су да је немогуће остварити било какав резултат који је изнад статистичке грешке. Значи, 0,2, 0,3%. Толико су нама давали.

Међутим, једним упорним радом, једним присуством директно међу људима ми смо успели да покренемо једну нову енергију код људи који су били разочарани у досадашње политичке странке. То су махом људи из урбаних градских средина и махом млађи и образованији људи. Све зато што је наша кампања и била фокусирана преко интернета који нам је био бесплатан и доступан, а онда и у тим већим градским центрима кроз неке ... акције, тако да се изразим. Тај труд, та упорност и та наша прича успела је да допре до довољног броја људи и то се одразило заиста лепим резултатом на изборима. Ми смо имали преко 200.000 гласова, односно, преко 5%, међутим, десила се изборна крађа, на коју смо ми први указали, коју смо успели да раскринкамо. Тако да због те изборне крађе Двери су остале ван парламента са неких званичних 4,65%. Ми смо поднели и кривичну пријаву против одговорних лица која сматрамо да су извршила изборну крађу. Директно смо написали у кривичној пријави десет имена, именом и презименом ко су главни организатори и њихови помагачи и које доказне радње треба да се изведу. Нажалост, та кривична пријава и даље стоји у фиоци надлежног тужилаштва у Београду. И нико не сме да поступа по њој.

Једна од ваших најпознатијих иницијатива јесте укидање аутономије Војводине.

- Двери се разликују у односу на остале политичке странке зато што ми смемо да отворимо нека питања која су тренутно забрањена на политичкој сцени Србије. Једно од тих питања јесте аутономија Војводине. Јер, гледајући шта се задњих 20 година дешава србском народу, ми смо свесни да процес дезинтеграције није завршен са Косовом и Метохијом. И да ми морамо да коначно реагујемо превентивно. Нека врста превентивне реакције као што се поставио руски председник у односима са Западом. Изненадио их тако што први повлачи потезе. Ми желимо да у нашем бављењу политиком будемо корак испред. Тако да смо очекивали да је Војводина следећи проблем који ће се десити већ врло брзо србскоме народу. Одавно су одмакли неповољни процеси тамо. И просто сматрали смо да у том мраку треба упалити светло. И зато смо изашли са том политичком идејом да је аутономија Војводине, прво, економски штетна и скупа, друго, користи само одређеној политичкој олигархији и њиховом личном богаћењу, треће, биће оружје за даљу интеграцију србскога народа. И та кампања „Аутономаш кошта, укинимо аутономију Војводине“ је изазвала један велики одјек и дошли смо сада у фазу да се игнорише, ко је покренуо то питање и да се јављају неки други који то заговарају, што значи да смо погодили у центар и да смо открили да неки моћни међународни центри у сарадњи са неким србским политичарима припремају даљу дезинтеграцију кроз Војводину.

Ви сте евроскептичан покрет?

- Да, ми смо евроскептичан покрет. Односно, ми смо први у Србији још 2008. покренули јавну расправу о Европској унији. Рекли смо, у реду, хајде да видимо, ако толико причате о ЕУ, да ли се икада село и отворено и озбиљно разговарало аргументима шта је ЕУ? Шта доноси добро, шта доноси лоше? Како ући у ЕУ, а како изаћи из ЕУ? Јер, када идете на пример на летовање, ви ћете сести и погледати све параметре вашег летовања. Какви су услови, где идете, каква је то земља, колико то кошта, како се долази, како се одлази, које су безбедоносне прилике? Овде по питању ЕУ имате ненормалну љубав и никакву критичку расправу. Тако да је 2008. била покренута серија отворених округлих столова где су разни интелектуалци размењивали своја мишљења, аргументе и један часопис је изашао посвећен Европској унији. Од тада, наравно, ситуација се променила и србски народ је са велике и безрезервне подршке Европској унији данас спао на максимално 40% подршке ЕУ. Када смо објавили улазак у политику јасно смо рекли да смо евроскептичан покрет, да сматрамо да пре свега Србија треба да се окрене сама себи и да престане да слуша уцене и диктате који долазе из Брисела, а да главни спољнополитички савезник и сарадник Србије мора бити Русија.

Шта мислите о преговорима Тачи-Дачић под оквирима ЕУ?

- Апсолутно штетно. Сећате се, када је доношена резолуција у ГС УН, када је Србија одустала од своје резолуције и изневерила Русију том приликом, од тада, нажалост, преговори су измештени из оквира СБ као једине институције по међународном праву која може да расправља о таквом питању, и пребачени у Брисел. Тамо су у ствари преговори између Србије на једној страни и ЕУ и косовских Албанаца на другој страни. Значи, ЕУ није неки независни, објективни арбитар у том питању, већ је зараћена страна. Јер од самог почетка распада бивше Социјалистичке Федеративне Републике Југославије имате претечу ЕУ укључену у сукобе против Срба. То се десило такође 1999. на Косову. Као што и данас на Косову врховну и цивилну власт спроводи Еулекс, који ствара независну државу косовских Албанаца.

Како ви видите решење косовске кризе?

- У овом тренутку ми се залажемо пре свега за мораторијум на даље преговоре. Сматрамо да не треба примењивати све оно што је договорено. Што је Борко Стефановић прво договорио, а касније Ивица Дачић, садашњи премијер Србије наставио да договара. Просто, ти разговори су противни и међународном праву, противни су и самом Уставу Србије и ми морамо прекинути то да примењујемо. Јер нас ништа не обавезује на то.

А да ли би уследила нека врста казне међународне заједнице?

- Главна наша иницијатива мора бити да се преговори врате у Савет безбедности, јер тамо Србија има савезнике: Кину и пре свега Русију, као свог главног савезника по многим питањима, па и по питању Косова и Метохије. Само ту ми можемо разговарати. Даље, време ради за Србију. Значи, ми морамо да знамо да они који пожурују решење тог проблема, који је вековни проблем, и који сигурно не може бити решен у овом тренутку, како год, чак и ако Запад уради то што мисли да треба да уради, то неће бити крај косовског проблема. Време ради за Србију! Да ли ће бити одмазда од стране Запада? Ми смо уверени да хоће. Али шта они с нама могу да ураде, што није нама урађено? Ми смо разговарали са носиоцима власти у Србији и када их питамо, зашто повлаче одређене потезе које повлаче, нама је речено, и потпредседник српске владе у Скупштини јавно је то рекао, да смо изложени уценема. Да ће Србија банкротирати, да ће нам обуставити плаћање преко банкарског система који Запад контролише, да просто ми морамо тако нешто да учинимо. Али, ако желите да водите било какву политику, не можете живети стално у страху. Јер уценама неће бити никад краја. И Србија мора једном да се суочи с реалношћу, да подвуче црту и каже, доста, даље не може. Јер КиМ је далеко већи интерес и већи значај има за србски народ него било шта што ЕУ нуди. А, нажалост, она нам не нуди ништа конкретно, већ нуди нам само нека пуста обећања која се неће никад остварити.

Да ли је платформа председника Николића на неки начин излаз из ситуације?

- Платформа председника Николића је битно различита од онога што је усвојено у Скупштини Србије. Сам председник Николић је рекао, што је јако поразно било, да је он двадесет година радио на питању КиМ, да је написао платформу, али онда одустао од те платформе, зато што би била списак лепих жеља. После само две недеље! Што је јако проблематично и дискутабилно, ако се озбиљно бавите политиком да изјавите тако нешто. Платформа у првобитном погледу могла је да представља неки почетак отклона од политике Бориса Тадића. Међутим оно што је усвојено у Народној скупштини је нажалост само континуитет политике која је у Србији присутна већ дуги низ година и нема никакву новину. И није у скаду са интересима нити Срба на Косову и Метохији, нити Србије и србскога народа.

Значи, стварање ове заједнице...

- У Уставу Србије постоји могућност да се оштине на територији Србије повезују у одређене заједнице ради лакших остваривања одређених интереса. И то није ништа спорно. Али спорно је у овом случају то да заједница србских општина ништа ново не би донела. И та заједница би уствари била аутономија у оквиру републике или државе Косово, да се тако изразим. То је оно што је врло проблематично. И албанска страна има једну такође вешту замку када ЕУ и албанске власти у Приштини захтевају да се укину српске институције. Они кажу, у реду, можете кроз вашу аутономну заједницу србских општина оставити просвету, здравство и културу. Јер зашто би Приштина финансирала те социјалне издатке за Србију? Њима одговара да Београд то плаћа. Имају и уштеду. Али све оне прерогативе општинских власти, значи, све остале делатности, од комуналних до функција општинских власти, такође и судство, па и одређене безбедоносне снаге које су присутне свакако у тим општинама, захтевају да се укину. Значи, све оно што чини сувереност државе Србије мора бити укинуто, а оно што представља неку врсту социјале и олакшава живот институцијама у Приштини, то може Србија да финансира. Тако да Србија до сада, нажалост, све даје, а ништа не добија. И сматрамо да је хитно потребно прекинути са таковом праксом.

Још један моменат не треба изгубити из вида, а то је изузетно појачана сарадња задњих месеци са земљама које су у протеклим годинама, као што је мој пријатељ рекао, отворено биле сврстане против Србије, и конкретно мислим на Уједињене Арапске Емирате, рецимо, и Катар. Имали смо случај да је недавно у пар наврата боравила висока делегација УАЕ, и уочи њиховог доласка су веома брзо усвојени предлози мера владе Републике Србије који би омогућили ту сарадњу. Помиње се сарадња у неколико области: област пољопривреде, област прехрамбене индустрије, затим војна индустрија, ИТ технологије, рачунарске технологије и област енергетике. Дакле, све оне области за које је заинтересована и Русија, која би требало да буде наш стратешки партнер по тим питањима, што би народ желео и што би било пре свега разумно и корисно за обе државе. Када је прошла успешно та посета УАЕ, онда се огласио званични Катар, рекавши да је он пријатно изненађен добрим пријемом њихових комшија и да би они исто тако желели да дођу и да инвестирају у Србији, па су онда поменули област енергетике, конкретно у близини Сјенице налази се једно место Штаваљ где се налази мала термоелектрана и рудник угља. Затим су заинтересовани за један потез земље између наших градова Чачка и Краљева, и трећа област је аеродром Лађевци. То је за нас у овом тренутку веома забрињавајуће. Знамо да су обе те земље изузетно снажни савезници Сједињених Америчких Држава. Катар поготово већ неколико година уназад у томе предњачи. А имали смо недавно ситуацију да је наш председник Николић приликом посете Азербејџану пре неколико дана потписао споразум о стратешкој сарадњи Србије и Азербејџана. Ако имамо у виду да ми такав стратешки споразум немамо ни са Русијом и ако се има у виду да је Азербејџан у задњих годину и нешто дана нагло променио свој геополитички вектор од Москве ка Вашингтону, онда ћете разумети нашу забринутост.

Разуме се, ту је и Турска, која је традиционално заинтересована за територију Србије, за Балкан. Када помињемо Турску ту треба рећи и следеће. Турска десетак година уназад интензивно промовише своју платформу неоосманизма. И они кроз ту платформу промовишу своје интересе на Блиском истоку, на Закавказју, где има туркофоних народа, и, наравно, на Балкану. Једино где они реално у овом тренутку могу да отворе своје интересе по питању неоосманизма макар у једном делу је Балкан. И наша званична политика као да излази намерно у сусрет њиховим жељама. Турска је била укључена у многим сферама. У распаду бивше СФРЈ су директно биле укључене турске службе, сектори њиховог система безбедности, који су помагали непријатељима Србије, а и сада видимо да се одатле финансирају поједини центри радикалног ислама, покрећу програми и пројекти који воде ка даљој дестабилизацији Србије.

Тимур Блохин,