Папа одлази проблеми остају?

У осам сати синоћ, по римском времену, Света столица Ватикана је остала празна. Папа Бенедикт је напустио престо. Стручњаци ово повезују са чињеницом да модерни католицизам доживљава кризу, а проблеми, који су се током деценија нагомилавали и које је Ватикан прећуткивао, Бенедикт Шеснаести за време свог понтификата не само да није решио, него су се они чак и продубили.

- Осетио сам се слично светом Петру и апостолима у лађи на Галилејском мору: Господ ми је подарио мноштво сунчаних дана и ветар у једрима, када је улов био богат. Али било је и дана, када је море било бурно, а ветар – непријатељ, као никада у целокупној историји Цркве, и чинило се да је Господ заспао. Међутим, увек сам знао да је Господ у лађи, да Црква није моја, нија наша, него Његова – и да Он неће дати да потоне на дно.

Ако католичка црква још није кренула ка дну, свакако је врло близу, сматрају световни стручњаци. Владавина папе Рацингера праћена је, затим, познатим међународним скандалима. Један од њих је конфликт између Ватикана и Кине, који је међутим почео још за време претходног понтификата. До данас у Кини де факто постоје две католичке цркве. Једна од њих тајно признаје власт римског папе, а друга под контролом кинеских власти залаже се за право постављања епископа у Кини без претходне сагласности Рима.

Без обзира што је Бенедикт Шеснаести био спреман на неке уступке по том питању, конфликт до данас није решен. Баш као што није регулисано присуство католичких бискупија и управе на простору Русије и постсовјетских република. Период „агресивног прозелитизма“ из епохе владавине Јована Павла Другог замењен је периодом „ћутања“ Бенедикта Шеснаестог. Грко-католици Украјине и даље добијају тиху подршку Ватикана, а проблем положаја православних цркава у Западној Украјини остао је без одговора.

Још један «epic fail», на који данас подсећају папу – несрећна изјава из 2006. године о муслиманима и њиховој вери. Управо та чињеница умногоме је одредила прилично агресивни карактер модерног ислама у земљама ЕУ, верује Јуриј Табак, стручњак за верска питања.

- Папа је цитирао византијског императора Мануила Другог, који је пророка Мухамеда прикаказао врло објективно. Тврдило се да је он донео мач и крв. Чини ми се, да то није требало радити, јер је цео муслимански свет устао против, појавила се маса незадовољних.

Без обзира на то што је Ватикан званично изразио жаљење поводом проповеди и још једном подвукао да изјава не изражава став Бенедикта Шеснаестог, исламски верске вође нису прихватили извињења. После годину дана, у јулу 2007. године – великом броју незадовољних политиком Ватикана придружили су се и Јевреји. Разлог обнова служења тзв. Тридентске мисе, наставља Јуриј Табак.

- Стара латинска литургија – Тридентска, својевремено је већ била предмет ватрених спорова. Ствар је у томе што се на Велики петак у тој литургији врло увредљиво говори о Јеврејима, који су распели Христа и који треба да буду просветљени светлошћу Христовом. Својевремено је Папа Јован Двадесет трећи избацио те делове из молитве. А Бенедикт Шеснаести је вратио литургију и дозволио да се служи по избору локалног свештенства. У Богослужењу су свеједно остале довољно оштре речи у односу на Јевреје, что је на крају, изазвало незадовољство јеврејских општина.

Конфликтни односи са Израелом заоштрени су у Ватикану и 2009. године, када је Бенедикт Шеснаести одлучио да врати у Цркву раније одстрањене свештенике из Велике Британије. Међу њима је био и Ричард Вилијамс, који је порицао холокауст. Скандал је делимично ублажен за време посете римског понтифика Светој земљи, а такође захваљујући томе што је Света столица обуставила процес канонизације Пија Дванаестог, који је по мишљењу Јевреја био превише наклоњен фашистима.

Последњи скандали у којима је на овај или онај начин учествовао одлазећи понтифик, повезани су са свештеницима-педофилима. Без обзира на то, што је Света столица више пута осуђивала ову појаву и обећала да ће се борити против ње, у суштини је Бенедикт Шеснаести био први, који је давао супротан пример, напомиње Јуриј Табак

- Пре око пет година он се писмом обратио поводом једног свештеника из Калифорније, који је оптужен за силовање двојице дечака. Тада је папа за свештеника тражио родитељску бригу и негу, што је изазвало негодовање у јавности.

Свему овоме треба додати проблеме унутар цркве, део свештеника почео је отворено да лобира за укидање целибата, чули су се захтеви да се дозволи контрацепција и чак легализују абортуси, у неким случајевима залагало се за дозволу склапања бракова међу хомосексуалаца. Либералне тенденције, које је у католичку традицију унео свет захваћен променама, показале су се много јаче од канона Светог писма. Схвативши да Ватикан, оличен у Бенедикту Шеснаестом не само да не покушава да коригује доктрину, него напротив заоштрава оквире догматског конзерватизма, верници у ЕУ су рапидно почели да напуштају Римску цркву. Незадовољство Ватиканом излило се и на масовне протесте, који су могли да се виде приликом последње папине посете европским земљама.

Последње што смо очекивали од Бенедикта Шеснаестог пре него што је дао оставку, је обелодањивање резултата истраживања у случају такозваног Ватиликса, догађаја повезаних са крађом поверљивих докумената Светог престола, које је извршио папин камердинер и предао их новинарима, као и информације у медијима о финансијским прекршајима Института за верска питања, који се назива банком Ватикана. Међутим, ове информације, као и многе друге проблеме католичке цркве одлазећи римси епископ одлучио је да не обелодањује, већ да остави у наслеђе наредном понтифику.

Милена Фаустова,