Да ли је јуришник Су-25 еквивалент „Дивљој ласици“?

Ратно ваздухопловство РФ ће већ 2014. године добити специјалну верзију јуришника Су-25, конструисаног за борбу са средствима ПВО. Он је у стању да открије и уништи чак и тако моћне системе ПВО, какав је амерички Патриот.

Вијетнам, први покушај

Рат у Вијетнаму (1965-1975) је био први током кога се авијација суочила са анти-ракетним системом (ЗРК) и амерички војници су морали да траже излаз из те ситуације. Одлучено је да се граде специјални авиони за разбијање ПВО. Америчка војска је обележила тај задатак као Suppression of Enemy Air Defenses (SEAD). Програм развијања авиона разбијања ПВО добио је назив Wild Weasel - „Дивља ласица“. Тако су се називале и саме летелице модификоване у оквиру тог програма.

У фази Wild Weasel I, која је отпочела 1965. године, коришћени су ловци F-100 Super Sabre, створени деценију раније - први суперсонични авиони Америчког ратног ваздухопловства. Верзија двоседа F-100F постала је основа „Дивље ласице“. Авион је откривао непријатељске радаре уз помоћ пријемника зрачења и официр-оператер је указивао пилоту правац на мету. Потом је он откривао позицију ЗРК визуелно, и нападо га. F-100 је, међутим, иамо недовољну велику брзину, да прати модерне у том тренутку авионе F-105 Thunderchief и F-4 Phantom II.

„Дивља ласица“ друге фазе била је базирана на F-105. Авиони EF-105F појавили су се у деловима 1966. године, а ускоро су их заменили напреднији F-105G. Серијска производња F-105 обустављена је раније, 1964. године. Број возила тог типа, који су могли да буду модификовани у „убице ПВО“ почео је да пада, између осталог због великих губитака у Вијетнаму. У четвртој и петој фази програми су већ били реализовани уз коришћење F-4Phantom II – у његовим варијантама EF-4C Wild Weasel IV и F-4G Wild Weasel V.

Са сваком генерацијом „Дивље ласице“ су добијале све напреднију опрему и наоружање, укључујући ракете, навођене на зрачење радарских и система електронског ратовања. После завршетка рата у Вијетнаму „Дивље ласице“ су коришћене у Европи и на Далеком Истоку – где би се Америка, ако би било потребно, бавила совјетском противаздушном одбраном. Деведесетих година прошлог века Америка је изабрала други пут: задаци пробоја ПВО били су поверени модернизованим вишенаменским ловцима F-16C. У варијантама block 50 и block 52они су добили опрему, која омогућава испуњавање те улоге. Морнаричка авијација САД користила је за сламање ПВО своја возила, прво EF-10D Skyknight, а затим EA-6A иEA-6B Prowler. Данас флота, за разлику од Ратног ваздухопловства, и даље ставља акценат на специјална возила - застареле EA-6B заменио је EA-18G Growler, направљен на бази верзије двоседа F/A-18F Super Hornet.

Руски пут

До 2008. године Ратно ваздухопловство није се сукобљавала са противником, опремљеним озбиљнијим системима ПВО, него што је ПЗРК и малокалибарска анти-ракетна артиљерија. Рат са Грузијом августа 2008. године показао је да је такав сукоб могућ и пун губитака, па је питање сламања ПВО постало једно од приоритетних.

Тренутно тај проблем, ако је потребно, треба да решавају стандардни јуришни авиони – Су-24 и Су-34, опремљени противрадарским ракетама. Међутим њихове могућности, су по свему судећи недовољне.

Избор јуришника Су-25 као платформе за руску „Дивљу ласицу“, изазива чуђење. По својим карактеристикама он би могао да прати само групе као што су Су-25, док за дејства у борбеним формацијама бомбардера и вишенаменских ловаца он нема ни брзину, ни домет. Међутим, за јуришнике над бојиштем, ова летелица може да буде подршка.

За друге задатке, можда се треба замислити, о стварању специјалне варијанте базиране на Су-30. Или бар о стварању одговарајућег комплета опреме у контејнеру, који би у комбинацији са потребним наоружањем могао да претвори у Дивљу ласицу сваки стандардни ловац Руског ратног ваздухопловства.