Да ли се наше државе брину о породицама са много деце?

Совјетска група Вераси имала је одличну песму у којој се између осталог поставља овакво питање: шта ће бити на земљи за сто наредних година, ако деца сасвим изађу из моде?

Некада су ансаблу чак дали захвалницу за ову композицију под називом Живим код баке, зато што је она тобоже позитивно утицала на демографску ситуацију у СССР. Између осталог, певачица ју је снимала у поодмаклој трудноћи. Али тих година песма још није звучала тако претеће. На врхунцу славе група је била 70-их и 80-их. У то време становништво СССР се увећавало, у просеку, за 17 милиона људи. Шта је започело распадом СССР, као и Југославије, добро је познато. Према статистици, природни прираштај становништва руски експерти су фиксирали први пут од тренутка распада СССР тек крајем 2012. године. Србија, као што знамо, до данас не може да изађе из демографске јаме – и носи неутешно звање једне од најстаријих земаља у Европи.

Тему данашњег округлог стола нам је сугерисао један чланак у србском издању Вечерње новости под називом Пето дете – ризик по државу. Као што се зна, у Србији се додатна материјална помоћ за пето дете и касније потомство не исплаћује. Према речима чиновника, законодавци су се ослањали на препоруке специјализованих међународних институција, на пример став СЗО, који се састоји у томе да су четири порођаја безбедна по мајку, и за дете, а сваки следећи порођај представља ризик. О ситуацији у Србији нам говори Невенка Жегарац, професор Београдског универзитета, стручњак за социјалну политику. А о томе како стоје ствари у Русији говори Копредседник асоцијације Русија, породица, деца Марина Поњахина.

Прво питање професорки Жегарац. Како оцењујете чињеницу да у Србији не дају материјалну помоћ за 5. дете?
 

Преузмите аудио фајл

Госпођо Поњахина, како се односите према таквим социјалнимм ерама наших европских пријатеља и препорукама СЗО поводом ризика од петог и каснијих порођаја?

Убеђена сам да је породица са много деце најадекватнији, најнормалнији модел породичног живота. У условима глобалне депопулације, свеопштег пада наталитета, породица са много деце, посебно породица са петоро и више деце, треба да се призна посебном вредношћу за свако друштво. Тим поводом било какав став против много деце изазива, наравно, негативну реакцију. Поводом ризика треба поменути и да постоје озбиљна научна истраживања која показују да рођење детета повољно утиче на жену, а раст броја деце са своје стране увећава просечни животни век мајке. Између осталог дуже живе људи који су у браку. У целини, по мени све зависи од физичког здравља жене. Као што је немогуће измерити просечну тепмературу у болници, тако је немогуће размишљати на ову тему без уважавања индивидуалног физичког стања жене и броја деце коју је родила. Тврђења о ризику од великог броја порођаја су чудна. Могуће да су она просто усмерена на смањење наталитета, што желе да постигну, упркос интересима човечанства, неке међународне организације. Хтела бих да истакнем да се став СЗО тиче сасвим јасно само медицинских фактора рађања, и нема основе да се ови фактори користе у социјалној и правној области. То што у Србији управо за пето дете не дају додатак, значи да су чиновници свугде једнаки.

Чак ако су једнаки, хајде да ипак говоримо о нашим руским. Како се држава брине о породицама са много деце? Какви постоје позитивни и негативни моменти?

За породице са много деце постоји читав социјални пакет. Али државни програм помоћи породицама са много деце није довољан, пошто испуњавање многих одлука и њихово финансирање зависи од региона. Позитивни моменти постоје. На пример, у Уљановској области за рођење сваког детета се даје свој, регионални, породични капитал, при чему рођењем сваког новог детета, све до петог, он се увећава. Има региона где породица добија повољан кредит за стан, који се делимично враћа рођењем касније деце. Многи региони су почели да дају земљу породицама са много деце. Ради се о томе што је економски и демографски основано када брачни пар рађа троје деце. И чак рођење овог броја деце неопходно је стимулисати. Не могу се постављати у унапред оштећен положај деца из великих породица. Хтела бих да кажем да рад мајке са петоро деце мора или може да се изједначи са васпитачем дечијег дома породичног типа. Иначе расте социјална неправда: када се рад мајке која је узела децу под старатељство (или је направила дечији дом породичног типа), а жена која је сама родила петоро деце може да рачуна на плату мужа. Осим тога, држава треба да подстиче породични бизнис који би омогућио многим мајкама са много деце да се осећају економски независније. Наравно, желели бисмо да видимо све те мере у размерама читаве Русије.

Госпођо Жегарац, имате реч.

Преузмите аудио фајл

Хајде да говоримо о таквој појави као што је мајчински капитал. Да подсетимо да у Русији на њега има право породица са двоје деце, али ова сума, која се сваке године индексира (инфлација не дрема) може да се искористи тек када друго дете напуни три године. И у одређене сврхе – за побољшање стамбених услова, плаћање образовања детету, може да се дода пензијском осигурању мајке. У готовом мајчински капитал не може да се добије. Госпођо Жегарац, шта ви мислите о таквим социјалним и популационим мерама?
 

Преузмите аудио фајл

Госпођо Поњахина, реците како функционише мајчински капитал у Русији у пракси? Јасно је да је у теорији то врло добра мера. А у пракси?

- Наравно, овај новац није довољан за озбиљно побољшање животних услова, посебо у великим градовима. И није увек лако искористити га наменски. На пример, не може да се плати високошколско образовање за старијег сина, пошто после 18 година он сам треба да склопи споразум са универзитетом како би добио одлагање одложења војног рока. Или, на пример, поједини чиновници не сматрају да је откуп удела у стану побољшање животних услова за сву децу, и на тој основи забрањују да се договор плаћа, чак без обзира на одлуку суда у корист породице. Ипак то је помоћ која бар делимично доприноси решавању проблема породице. При томе сам ја лично за монетаризацију олакшица, зато што породица сама треба да реши шта је за њу првостепено.

И последње питање. Госпођо Жегарац, осликајте демографску ситуацију у Србији. Шта треба учинити да се стимулише наталитет?

Преузмите аудио фајл

Госпођо Поњахина, може ли се рећи да је демографска криза у Русији превладана?

- Оне породице са много деце које знам су израсле духовно, оне свесно иду на рађање деце, што никако није везано за социјалну подршку и стимулишуће доприносе. Материнство и очинство није услуга коју купујеш или продајеш за новац. то је стање раста, то је показатељ спремности човека, то је служење. Не, не може се рећи да је демографска криза у Русији превладана. О томе говоре демографске прогнозе које показују да на ниво просте обнове становништва (то је бар 2,1 дете по жени репродуктивног доба) ми нећемо избити још дуго. Како би превладавање демографске кризе било могуће, потребна је радикална промена породичне политике државе у страну свестране подршке породици. Укратко, треба стварати такве услове у друштву и држави да свака породица тежи да има много деце. Зато што по прорачунима научника да би се решио демографски проблем код нас бар 60% породица треба да има троје и више деце. И управо о томе је говорио председник Русије у свом експозеу.

Тимур Блохин,