Одређена судбина руског Арктика до 2020. године

Русија је одредила стратегију развоја Арктика до 2020. године. Потпуни текст документа који је потписао председник земље Владимир Путин, објављен је на сајту владе. Скупе арктичке пројекте ће реализовати држава уз активну подршку бизниса. Главни приоритети Русије на Арктику у наредних 7 година су разрада природних ресурса, изградња саобраћајног система и еколошка безбедност региона.

Влада Русије одредила је приоритетне правце развоја Арктика до 2020. године. Највећа арктичка држава у наредих 7 година ће разрађивати природне ресурсе, стварати саобраћајни систем, вршити научно-истраживачку делатност и бавити се питањима еколошке безбедности региона.

Површина руских поседа у Арктику износи скоро шест милиона квадратних километара. Ради поређења, површина поседа три друге арктичке државе не премашује пола милиона квадратних километара, а само Канада има нешто мање од милион и по.

Ако Русији пође за руком да оствари разраду енергената на Арктику, земља ће успети да обезбеди себи безбедну егзистенцију годинама унапред, говори начелник арктичке експедиције на високим ширинама Арктичког и Антарктичког Научно-истраживачког института Владимир Соколов.

- Што се тиче енергетске комоненте, руски Арктик како у приобалним регионима, тако и у северним регионима земље јесте ризница Русије. И по неким оценама тамо је концентрисано до 70% енергетских могућности земље. Зато је потенцијал колосалан и ако се буде развијао под контролом државе, Русија не би требало да има проблема.

Друго важно питање за освајање Арктика је развој саобраћајних система – поморских и копнених путева. Без њих је тешко замислити освајање региона, говори заменик директора института за политичку и војну анализу Алексаднар Храмчихин.

- Индустрија на Арктику се развија тешко, искоство ће бити врло скупо. Саобраћајни систем, да наравно. Њега треба обновити и ојачати. Има се у виду Северни поморски пут, копнене комуникације на Арктику које се у азијском делу код нас често налазе на нули. Али опет треба схватити да све што се ради на Арктику врло је скупо.

Према замисли владе, пројекти ће се финансирати из државног буџета. А допунски приливи ће се реализовати по принципу партнерства државе и приватног бизниса, на рачун међународних финансијских институција и страних инвестиција.

Разуме се, важан аспекат за освајање Арктика биће и сарадња са арктичким државама – истом том Норвешком која поседује технологију за ефикснији рад у условима Крајњег севера. Осим тога, у документу су набројани такви аспекти као што је чување граница Русије и осигурање безбедности земље.

Маргарита Богатова,