Црна Гора: одрећи се евра да би се на њега вратили?

Црна Гора стоји у реду и чека стицање пуноправног чланства у ЕУ, а до крајњег циља ипак остаје још читав низ системских реформи. Статус кандидата и отварање приступних преговора тек су први корак на путу дугом више година. Црна Гора има званичан статус кандидата за пуноправно чланство у ЕУ и ушла је у процес приступних преговора.
Ипак, може се рећи и да се Црна Гора нашла у парадоксалној ситуацији- што се националне валуте тиче. Сетимо се да се Црна Гора још 1999. године одрекла динара и тада, у смислу незваничног пплатежног средства преузела, уз дозволу званичног Берлина, немачку марку. Када је три године касније, ЕУ увела евро као званичну валуту и Црна Гора је учинила исто.

Чињеницу да Црна Гора користи евро као валуту коментарише професор и бивши југословенски амбасадор при ЕУ- Михаило Црнобрња:

- Прво желим рећи да то није једини случај у Европи, да нека држава користи валуту Европске уније, јер има их још доста - али то су наравно све мале државе. На пример- Монако, Лихтенштајн, Ватикан, ово што се зове сад независно Косово - сви они, поред Црне Горе користе евро као валуту. То је могуће, јер су то мале државе, и као мале не ремете монетарну политику Европске уније, већ ову монетарну политику примају здраво за готово. Дакле, они користе евро, али немају више право да користе своју монетарну политику, јер њу сада води Европска централна банка. А на питање зашто је то све тако- одговор је: зато што то ипак гарантује један виши ниво стабилности цена, курса итд.

Подсетимо да све, и будуће, али и већ постојеће чланице Уније могу прихватити евро, само ако испуне одређене економске услове, који су дефинисани по Уговору из Мастрихта1992.године, а то су нпр. стабилност цена, финансијски дефицит мањи од 3% БДП-а, висока стабилност домаће валуте итд. Врло често се у штампи, економско-финансијски критеријуми из Мастрихта за увођење евра не спомињу и тиме се ствара погрешан утисак, да је увођење евра искључиво политичка ствар.

Да ли је чињеница да Црна Гора користи евро као своју валуту, можад корак више на путу приступања Црне Горе ЕУ? Или ће Црногорци, што се економске политике тиче, морати да прођу читав онај низ корака, које било која друга држава на путу ка чланству у ЕУ мора проћи? Професор Црнобрња наставља:

- Апсолутно ће морати, нема никакве дилеме. Осим, што су уводећи тај курс заправо, изнудили нека реструктуирања у привреди, неке промене, које се можда не би десиле да нису увеле евро. Значи, само у том сегменту је могуће то једнострано увођење курса, које им је представљало, да тако кажемо, мало убрзање у процесу приступања ЕУ, али то је незнатно и у суштини нису они много испред ових земаља које нису увеле евро.

Као што је већ речено, и постојеће чланице морају испуњавати одређене критеријуме како би могле увести евро.Ту се онда јавља питање, како ће Црна Гора увести евро, ако према условима из Мастрихта, она за то мора имати високу стабилност домаће валуте! Која је овде заправо домаћа црногорска валута?

На ову тему говори професорка подгоричког Економског факултета и бивша министарка европских интеграција у Влади Црне Горе, Гордана Ђуровић:

- Ова ситуација потиче из 1999. године, када је процесом унилатералне доларизације, како се то каже у теорији, Црна Гора прво увела немачку марку као двојно средство плаћања, која је онда истиснула динар. Потом смо 2002. Године, немачку марку заменили евром. Пошто је урађено пре него што је у ЕУ таква политика забрањена за државе које су у процесу приступања, онда се нама то рачуна као једно, под посебним околностима, историјско достигнуће- које је ипак благословила ЕУ. Ово је формално потврђено и када је Црна Гора потписала Споразум о слободној трговини, октобра 2007.године. Тада је констатовано да је Црна Гора једна евроизована, отворена, мала економија која користи евро као знанично средство плаћања. Такође, констатовано је да је то против правила еврозоне, али да се уважавају специфичне околности и да ће се о томе поново разговарати када се отвори поглавље које се бави монетарном политиком, Поглавље 17. Међутим, с обзиром, на чињеницу да је Црна Гора мала економија, мали утицај на укупни биланс ЕУ, мислим да ће се наћи неко компромисно решење. Наиме, неће се тражити, а и до сада не постоје никакве званичне најаве да ће се од Црне Горе тражити да она промени свој монетарни режим у процесу приступања и преговора који су отворени. Мислим да неће морати да мења своју званичну валуту.

Јована Вукотић,