Још један конкурент „токовима“ Гаспрома?

Грчка, Италија и Албанија планирају да потпишу у атини међувладин споразум о изградњи Трансјадранског гасовода. Његова маршрута пролази од грчког града Комотини у Албанију и надаље преко дна Јадранског мора до италијанске луке биндизи.
У којој мери тај догађај омета интересе Русије, размишља генрални директор Фонда за националну енергетску безбедност Константин Симонов.

- Ова варијанта се разматра у ЕУ као једна од прироитетних. Али никакву конкуренцију европски гасоводни пројекти, и Трансјадрански гасовод, ни Трансатадолијски, ни познати Набуко, ни већ сасвим смешан Бели ток из Грузије у Европу, нашем Јужном току не чине. Из једној простог разлога – све без изузетка ове цеви су оријентисане на једини извор гаса у Азарбејџану! Тачније, на другу линију налазишта Шах-Дениз, чији завршетак развоја је планиран за 2017. годину, али реално експлоатација ће започети негде 2018.19. године. При томе његов капацитет је 16 милијарди кубних метара гаса годишње, од којих 6 милијарди кубних метара ће припасти Турској. И само 10 ће отићи на европско тржиште. А који је то конкурент Јужном току са његовим капацитетом од 63 милијарде кубних метара?

Да ли европљани разматрају и друге изворе гаса, осим азарбејџанског? Првобитно, истиче експерт Симонов, заиста су разматрани и Ирак, и Иран, и Туркемнија. Али у Ираку, како се испоставило, прогнозе су биле погрешне. Читав постојећи гас отићи ће на потребе сопствене економије, која се брзо обнавља. Од Иранаца Европа не може да купује гас из политичких разлога: делује ембарго. Са Туркменистаном је друга ситуација:

- Како би се добио туркменски гас, треба изградити цевовод преко дна Капсијског мора. А то не може да се учини: правни статус Каспија (море или језеро?) није одређен. Већ 10 година Трукмени нас плаше да ће сутра почети да граде... И знају да кршење међународних норми може да изазове озбиљну реакцију Русије, све до војне. Ако се нешто деси, могу да се потопе цеви. Мислите да би се у таквој ситуацији САД зауставиле пред применом силе?

Једном речи, друге наде осим у Баку Европа нема. Али када ће се овај гас појавити, не зна се. А ресурсна база Јужног тока јасно је одређена. Граде се два цевовода, који спајају компресиону станицу Руска са системом руских гасовода који пумпају плаво гориво са Јамалских налазишта. Експерт истиче:

- Проблема са испуњењем цеви за нас нема, што је важан аргумент за инвеститора. Једном речи, никакав међувладин договор о изгради Трансјадранског гасовода неће убзати пројкат, али он нема гарантованог испоручиоца гаса.

Набуко и Трансјадрански гасовод који постоје само на папиру већ су добили сатус трансевропских магистрала, тачније изведени су ван деловања Трећег енергетског пакета. Јужном току Брисел не жури да да такав изузетак. То је главни проблем, истиче Константин Симонов.

- За сада не постоје договори са европљанима како ће Трећи енергетски пакет у циљу либерализације гасног тржишта регулисати приступ Јужном току других испоручилаца сировине, осим руских. ЕУ може да принуди акционаре копненог дела Јужног тока на алтеранативу. Али то може да буде само азарбејџански гас. Тада на турско-бугарској граници, где планира да стигне краћа варијанта трасе Набуко – Набуко вест, мора да се направи веза са Јужним током. Невоља је само у томе што уз такво стање ствари за европске гасоводе уопште неће остати азарбејџанске сировине.

Гајане Ханова,