Прича о Србку из Геополитике за основну школу

Био једном један дечак и ђак Србко који је ишао у основну школу „Планета Земља“ у којој су сви ђаци ишли у исто одељење. Србко је брзо приметио јаког ђака Амера који је билдовао, бавио се спортом, био је од богатих родитеља и сви су му се дивили. Амер је имао и свог послушног друга, боље рећи роба, Еура. Пошто су они неко време били најјачи у одељењу Србко је настојао да им се приближи и спријатељи се са њима иако су му Амер и Еуро стално лупали чврге и шамаре, отимали ужину и џепарац, малтретирали га као и све своје пријатеље које су волели да понижавају.

Према непријатељима били су груби а према пријатељима још суровији. После неког времена Руско, Србков брат од тетке, који је ишао у исто одељење и боловао неко време је почео да тренира бокс, оздравио и ојачао, његови родитељи су добили боље и плаћеније послове и давали му све већи џепарац који је он делио са свима па и Србком, био је добар друг свима, и он је Србку од кад је ојачао стално нудио пријатељство. Ту је био и Кинко са мало косим очима који се такође развио тренирајући кунг фу, и њему су родитељи давали све већи џепарац, све је јачи био и он је стално нудио пријатељство Србку. Али Србко никако није хтео да се одвоји од Амера и Еура и да вечито жели да баш њима и само њима двојици буде пријатељ иако су га и Амер и његов послушник Еуро све више малтретирали, просто као да је Србко имао ту јаку навику да се само диви Амеру и Еуру иако је то њега пред свим ђацима понижавало и иако су Амер Еуро све више губили снагу и углед међу осталим ђацима. Њих су волели само лоши ђаци а добри ђаци су се дружили са Руском и Кинком, као например Белоруско, Украјинко, Индијко, Бразилко, Јужноамерко, Јужноафрико и други који су сви постајали све бољи ђаци и спретнији, јачи и успешнији у спорту.

Али Србко је све то занемаривао и упорно је тежио да се дружи са Амером и Еуром који су били све слабији и стално су га одбијали, шиканирали и уцењивали. И што су више Амер и Еуро јадног Србка  одбијали и мучили то је он све грчевитије и тврдоглавије желео да се са њима спријатељи погрешно верујући да ће без њих да поптуно пропадне. И на крају је Србко завршио код школског психолога који је установио да је Србко веома надарено и паметно дете за многе ствари али да нажалост има психичку болест која се зове мазохизам и због које он пропада и не може да успе ни у учењу, ни у развоју на било ком пољу. Мазохизам је тешка болест изопачености, перверзије, уживање у трпљењу мучења и бола.

Добром школском психологу је било јако жао што Србко толико пати пре свега због самих својих погрешних ставова и усмерења, и психолог је желео је из свег срца да му помогне и почео је да га лечи. Руско и Кинко и остали њихови другови су Србку у томе чиста срца помагали да успе. Надајмо се да ће се Србко излечити и поново бити нормално, здраво, јако и успешно дете и ђак као некада и који ће се клонити лошег друштва и дружити са добрим и и сада најјачим ђацима Руском, Кинком и њиховим пријатељима. Србко, сине, држи се, љубе те тата и мама, потруди се и успећеш, Бог ће ти помоћи ако му се искрено и упорно молиш да ти покаже исправан пут и ако храбро кренеш њиме.

Владимир Јанковић,