Индекс хамбургера саветује рубљи да порасте

Курс рубље у односу на хамбургер. Часопис The Economist је објавио још један индекс Биг Мека – то је незванични начин за одређивање крусне листе на основу куповне моћи. Рубља се нашла међу најпотцењенијим валутама. Стручњаци сматрају да су аутори индекса близу истине.

Индекс Биг Мека је смишљен 1986. године и заснива се на теорији паритета куповне моћи. Односно, на односима између различитих валута и одређеног пакета робе и услуга. Зашто Биг Мек? – Све је једноставно: овај хамбургер се продаје у целом свету, а у његов састав улазе основне намирнице: месо, сир, поврће и хлеб. У околностима идеалне конкуренције доларска вредност Биг Мека у целом свету треба да буде иста. Међутим, није тако. По подацима The Economist, он у Америци кошта 4 долара и 37 центи, у Кини једва нешто преко два и по долара, а у Русији је још јефтинији. Уколико се упореде цене у различитим земљама, може се схватити колико су „праведне“ текуће курсне листе. Овај неозбиљни индекс се толико свидео економистима да се чак појавио термин – „бургерномика“ а самом индексу Биг Мека се посвећују научне дисертације.

О чему заправо говори Биг Мек? Најпотцењенија валута данас је индијски рупи – његов тржишни курс треба да буде виши за скоро 62%. Затим следе валуте ЈАР, Хонгконга, Украјине и Египта. Русија је на шестом месту. Долар по „бургерномици“ не треба да кошта 30 рубаља, већ око седамнаест. Међу потцењеним валутама нашле су се валуте земаља БРИКС и многих земаља у развоју, што је логично, каже директор фонда „Центар за развој тржишта фондова“ Јуриј Данилов:

- Оне су увек потцењене у односу на паритет куповне моћи. И у складу с развојем националног девизног тржишта, националне економије и јачања „уграђености“ економије у систем глобалне поделе рада ови показатељи се зближавају. Овај процес се прилично брзо одвија за индијски рупи и прилично брзо за кинески јуан.

Стручњаци истичу да вредност валуте ни из далека не одговара увек паритету куповне моћи. Понекад власт ове или оне земље то чини свесно, каже директор аналитичког департмана „Номос-банка“ Кирил Тремасов:

- Вредност валуте с тачке гледишта паритета куповне моћи на известан начин представља дугорочни оријентир око којег теоретски курс треба да варира. Често се дешава ситуација да се валуте деценијама купују и продају далеко од паритета. То је повезано с многим факторима економског карактера: с инвестиционом привлачношћу ових земаља, с курсним листама. Познато је да многе земље једноставно задржавају курс своје валуте у одређеним границама.

Тако је Банка Кине дуго времена намерно држала нижи курс јуана како би повећала конкурентност кинеске робе. Тек у прошлој деценији власти КНР су престале да примењују ову политику. Има и прецењених валута. На првом месту су венецуелски боливар, норвешка и шведска круна. Вредност долара је мање-више оправдана, а евро је нешто прецењен. Јуриј Данилов сматра да ће у дугорочној перспективи већина валута тежити ка паритету у односу на куповну моћ. Изузетак ће чинити само швајцарски франак:

- Зато што токови капитала иду у ову земљу – тамо су банке, тамо се поуздано чувају новчана средства. Због тога ће швајцарски франак увек бити прецењен. Највероватније ће бити прецењене и неке валуте које иза себе немају само државну благајну своје земље, већ и одређене природне резерве, као на пример, норвешка круна.

Стручњаци још саветују да се не врши везивање за конкретне показатеље, већ да се они разматрају динамично. Само тако се може схватити шта се дешава с економијом и валутом ове или оне земље.

Влад Гринкјевич,