Сабор од друштвеног значаја

РПЦ је позвала на немешање у породични живот без потребе. Документ о реформи породичног права и проблемима јувеналног правосуђа био је један од главних у раду Архијерејског сабора. Угледни форум руске епископије протекао је у Москви од 2. до 5. фебруара и усвојио низ важних друштвених ставова.

Став Московске патријаршије о проблемима породичне реформе тврди да црква подржава напоре државе усмерене на заштиту деце. Али само у ситуацији када родитељи нису у стању или не теже да их заштите. Такође РПЦ не види објективне и убедљиве разлоге за увођење система јувеналног правосуђа у оном облику у ком он постоји у многим страним земљама, објашњава председник Одељења за спољне црквене везе митрополит Волоколамски Иларион.

- Са једне стране схватамо да је деци потребна заштита, а ситауција у неким нашим породицама није повољна. Наравно, неке форме контроле породице и деловња на њу могу бити потребне и неизбежне од стране државе. Али не смемо да заборавимо да породица има првостепену одговорност за васпитање детета. Када долазе инспектори и не налазе у фрижидеру на пример поморанџе и тврде да на основу тога деца треба да буду одузета од родитеља, то је једноставно глупост, то је злочин против породице.

На форуму је била усвојена још једна декларација коју су са нестрпљењем очекивали верници. Реч је о Ставу Цркве поводом развоја технологија евидентирања и обраде личних података. Једноставније – о електронској идентификацији личности. Не иступајући против нових технологија, епископи РПЦ су позвали државу и друштво да не тера грађане да принудно користе средства електронске идентификације. Треба пружити слободу избора по том питању, сматра председник Синодалног одељења за односе цркве и друштва протојереј Всвеволод Чаплин.

- Са једне стране никакав спољни знак и симбол није у стању да сам по себи убије духовну слободу човека: ни пластична картица, ни пасош, ни број рачуна. И није случајно Сабор одбио да призна само по себи прихватање неке легитимације греховним поступком које лишава човека Спасења. Истовремено сматрамо да је могуће испољавање система где ће човек бити лишен слободе. Јер ако се о човеку све зна – како живи, како се креће по граду, земљи или свету, како је студирао и од чега се лечио, то даје огромну власт над човеком, а она може да буде искориштена за органичење погледа на свет и религиозне слободе човека.

Архијереји нису пропустили ни питања екологије, позвавши грађане да се брижљивије односе према природи, као и да активније штите животну средину.

За 4 дана рада архијереји су размотрили и усвојили 10 докумената. Већи део њих се тицао унутрашњег уређења Цркве. На пример, епископи су озаконили процедуру бирања патријарха тајним гласањем од тројице кандидата, усвојили правилник о црквеним наградама, унели поправке у Статут РПЦ у складу са изменама које су се десиле у Цркви у последње две године. Ипак главни резултат Сабора, по мишљењу митрополита Илариона, био је његов састав. У раду форума је учествовало око 280 епископа.

Према уставу РПЦ, Архијерејски Сабори треба да се одржавају најмање једном у 4 године. Ипак почев од 2009. године, избором патријарха Кирила за поглавара и активним ставом Цркве у животу друштва, сабори епископа почели су да се одржавају једном у две године. А увећањем броја епархија и митрополија РПЦ скоро за трећину увећао се и број њихових учесника.