Хоће ли Мистрал постати жртва политике?

Заменик председника Комисије за војну иднустрију у влади РФ Ива Хрченко назвао је нелогичном куповину десантних бродова типа Мистрал у Фрацуској за потребе руске Ратне морнарице. После њега негативан однос према куповини Мистрала изразио је и руководилац Војно-иднустријског комплекса Димитриј Рогозин.

О могућим променама у судбини Мистрала први пут је говорио не представник Комисије за војну инсутрију, већ војска. Још у децембру 2012. године саопштено је да је реализација опција за трећи и четврти брод типа Мистрал за Ратну морнарицу Русије одложена са 2013. до 2016. године.

Узроци одлагања нису били наведени. Ипак велики део стручњака сматра да је рок био померен у циљу буџетске штедње. Као додатни фактор може се навести жеља флоте да проучи понашање првог руског Мистрала на пробама, које ће започети 2015. године, како би постојала могућност да се унесу измене у пројекат трећег и четвртог брода. Са сигурношћу се може изјавити да ни Министарство одбране, ни флота, нису се изјаснили да Мистрални у прницпу нису потребни. Таква поставка питања је већ став представника Војно-иднустријског комплекса.

Универзални десатни бродови (УДБ) типа Мистрал, изграђени по пројекту ВРС 160, представљају савремене бродове „пројекције силе“, намењене пре свега за коришћење у локалним конфликтима.

Као и други УДБ, они могу да осигурају додатно присуство групацији морнаричке пешадије са подршком из ваздуха на удаљеном театру борбених дејстава, искрцавање одреда морнаричне пешадије, између осталог на неопремљену обалу, уз помоћ десантних чамаца и хеликоптера. Мистрал је такође у стању да испуни функцију штабског брода везе, који решава мировне задатке или демонстрира заставу у региону конфликта. Осим тога, предвиђена је могућност коришћења УДБ као базе и пловеће болнице у зони ванредних ситауција.

Све ове функције данас Ратна морнарица Русије може да изводи крајње ограничено. Постојећи велики десантни бродови намењени су за тактичке операције и подршку приморског крила рмије и врло ограничено могу да делују у удаљеној зони океана. Савремене бродове управљања и осигурања експедиционих снага Ратна морнарица Русије једноставно нема. При томе, постојање сличних бродова значајно повећава контролу и бојеву способност флоте.

Главни проблем Мистрала се сатоји у одуству дискусије о његовој куповини. Не може се рећи да је био одабран најгори од могућих пројеката: Мистрал сасвим одговара захтевима за своју класу. Али нема никакве сигурности да је решење било оптимално.

Упоредо са тим могуће данашње одустајање од изградње трећег и четвртог брода тог типа биће још нелогичније. У оба случаја, и потврђивања опциона, и одустајања од њега, одлука треба да буде донета у Министарству одбране или Савету безбедности на челу са Врховним командантом, који је уједно и прдседник, полазећи од задатих економских и политичких оквира. То не улази у овлашћења Комисије за војну индустрију у влади, чија је главна функција тражење оптималних решења да се задовоље потребе Оружаних снага. Главни документ који треба да потврди неопходност трћег и четвртог Мистрала и одустајање од њих треба да буде дугорочни план војне бродоградње, припремљен полазећи од економских могућности земље и њених политичких циљева.

Илија Крамник,