Cтудијски православни манастир ће постати џамија

Чувени у историји православља Студијски манастир у Турској ће бити претворен у џамију. Власти Истанбула су недавно одлучиле да предају манастир из ресора Министарства културе Турске Генералној управи за религиозну имовину земље. Да ли то значи да су у Турској републици активирана прогањања хришћана и појачан исламски чинилац, или је то само покушај да се по сваку цену спасе јединствени религиозни комплекс?

Студијски манастир у Истанбулу се сматра најстаријим од очуваних у земљи споменика византијске архитектуре. Он је основан у ондашњем Цариграду средином 5. века, и одиграо је значајну улогу у историји православне културе и духовности, - испричао је у интервјуу Гласу Русије руски познавалац религије Јуриј Табак.

- Он је повезан с најважнијим догађајима хришћанског живота. Тамо су се усвајале важне црквене одлуке, он је био центар борбе обожавалаца икона против оних, који су их уништавали. Ту је живио познати племић Студиј, у чију част се зове манастир. Тамо се током дужег времена чувала глава Јована Крститеља.

Иначе, улога активне џамије није нова за тај манастир. 1486. године, после османског освајања, ту су се чули азани и намази. Међутим, после 3 века, крајем 18. столећа, зграда је била много оштећена услед пожара. Ремонт и рестаурација су за краћи период продужили живот манастира, али је од почетка 20. века све до сада манастир у рушевинама. Њему су покушали да доделе статус музеја, али то није пошло за руком, - испричала је у интервјуу Гласу Русије историчар уметности и водић за Истанбул Жана Сабан.

- Студијски манастир није имао статус музеја. Ако га је и имао, онда само формално. Још пре 10 година су у Турској покушавали да силом предају православне храмове џамијама, али се тада Цариградска патријаршија брзо снашла, у те цркве су послали надзорнике, много су писали о тим објектима у медијима, водили туристе.

Данас нема ни говора о предаји активних православних храмова муслиманима. Међутим, Студијски манастир не само што није активан манастир, већ запуштен и годинама није тражен ни од кога.

Може да се чује мишлење да је предаја чувеног православног манастира муслиманима почетак нових прогањања хришћанства. Међутим, - уверен је Јуриј Табак, у овом случају није реч о прогањању. Турци су одлучили да спасу јединствени комплекс.

- Што се тиче Студијског манастира, он данас не функционише. Уствари, да је православни свет желео да спасе манастир, могао га је обновити. Између осталих, и Русија би могла да се забрине за судбину тог манастира, јер је почетком 20. века тамо деловао руски археолошки институт под руководством професора Фјодора Успенског. Међутим, ради његовог спаса се ништа не ради. Ако га Турци претворе у џамију, реновирају, вероватно ће га спасити од рушења.

С друге стране, после одлучивања о претварању православног манастира у џамију, у парламенту Турске се поново поставља питање о могућности претварања саборне цркве Свете Софије у Истанбулу у џамију. Упит са захтевом да муслимани врше богослужења у саборној цркви Свете Софије је поднет турском праламенту. С обзиром на то да су у републици били такви преседани, остаје само да се сачека одлука велике националне скупштине, – наставља Јуриј Табак.

- Свакако, то није први случај, када у Турској и другим земљама муслимани покушавају да узму за себе зграде, које су раније припадале хришћанској конфесији. Пример тога је храм Свете Софије у Никеји (савремени Изник), претворене у џамију, мада је то била историјска саборна црква, у којој су доношене важне одлуке за историју хришћанства, одржана су била два васеленска сабора.

Света Софија, или на грчки Аја-Софија, познат у свету споменик византијског неимарства. Храм је био саграђен у 6. веку за владавине цара Јустинијана. После пада Цариграда 1453. године црква је била претворена у џамију. Међутим, 1935. године је она стекла статус музеја, те су тамо била забрањена било која богослужења. После 50 година Саборна црква Свете Софије у Истанбулу је била укључена у састав Светске баштине УНЕСКО-а.

Милена Фаустова,