„Покољ у Сребреници“ – велика политичка обмана

Познати писац, економиста и аналитичар др Едвард Херман је у ексклузивном интервјуу за Глас Русије испричао шта зна о „покољу у Сребреници“ и та верзија се разликује од званичне верзије Запада која је послужила за „хуманитарну“ интервенцију спољних снага у бившој Југославији. Др Херман зна да су такозваном масовном убиству муслимана у Сребреници претходила крвава етничка чишћења у којима је погинуло више од 2.000 србских жена и деце.

Џон Роблес: Моје прво питање је о „покољу у Сребреници“ и о томе како су извештавали медији. Дајте нам представу о томе шта се тада дешавало.

Едвард Херман: „Покољ у Сребреници“ обично ставим под знаке навода, јер је у Сребреници било много крвавих убистава још пре јула 1995. Муслимани, босански муслимани и паравојне снаге Сребренице су масовно убијали Србе. Према различитим подацима више од 150 србских села је сравњено са земљом. Други подаци говоре о 2.383 србска цивила убијена од 1992. до јула 1995. Рекао бих да је то „први талас покоља у Сребреници“. А тек затим је дошао јул 1995...

Џон Роблес: Прецизираћу, убијани су управо Срби?

Едвард Херман: Да! Кажем, 2.383 србска цивила убијена до јула 1995. У јулу 1995. армија Републике Српске је заузела Сребреницу и тада су почела масовна убиства. Управо ове догађаје Запад назива „масакром у Сребреници“, што је уствари политички термин. Убијено је од 500 до 1.000 људи. Али погинуло је два пута мање људи у поређењу са претходно убијеним Србима. А Запад тврди да је убијено 8.000 мушкараца и дечака. А сада говорим о „другом таласу покоља у Сребреници“, усмереном искључиво против војске. То су били искључиво мушкарци. У гробовима је било око 2.500 тела. Већина тих људи је погинула у борби. И лепота западне пропаганде је у томе што су та тела откривена после јула 1995. И зато их убрајају у жртве геноцида, иако је, кажем, већина погинула у оружаним сукобима. Још један важан аспекат „масакра у Сребреници“ јесте тај да су Срби убијани на територији која се сматрала безбедном. Сребреница је проглашена за безбедну зону и морала је бити демилитаризована, чега се нико није придржавао. Војници босанских муслимана који су убијали Србе су били из Сребренице. Али западни медији су игнорисали то. И испало је да су Срби у јулу једноставно све редом убијали. На суђењу о тим догађајима команданта француске јединице УН Филипа Мовиона су упитали: „Зашто су Срби то учинили?“. Он је одговорио да је сигуран да су се Срби одлучили на такав корак јер је командант армије босанских муслимана из Сребренице напао Србе пре догађаја јула 1995. И то су речи команданта јединице УН. То нећете наћи у западним медијима. Другим речима, насиље против Срба је провоцирало мање насиље Срба. Тако да је „покољ у Сребреници“ велика политичка варка. То је било насиље као одговор на још веће насиље, и нису убијане жене и деца, већ искључиво одрасле мушке особе, војници. Једна од карактеристика „другог таласа покоља у Сребреници“ је та да је србска армија спасила 20.000 муслиманских жена и деце. И, по мојим прорачунима, било је од 500 до 1.000 убистава. Осветничких убистава.

Џон Роблес: Рекли сте од 500 до 1.000?

Едвард Херман: Да. Али замислите ту ситуацију. Води се рат и србска војска види трагове дивљања непријатеља, убиства цивила. Те догађаје Запад у потпуности игнорише. Запад тврди да су Срби упали у Сребрницу и почели само тако да убијају, јер су били жедни крви. То је лаж! Догађаји у Сребреници су били велики тријумф западне пропаганде. Запад није желео Србију, није желео мир, зато му је био потребан тај „покољ“.

Џон Роблес: Да ли су кажњени босански муслимани одговорни за масовна убиства србских цивила?

Едвард Херман: Срби су имали спискове босанских муслимана које су хтели да убију. Али не могу вам рећи да су били убијени само они са списка. Могу само да кажем да је већина убијених била на том осветничком списку.

Крај првог дела.

Др Едвард Херман је рођен 7. априла 1925. Он је почасни професор финансија Универзитета у Пенсилванији. Аутор је књиге „Покољ у Сребреници: докази, чињенице и политика“.