Незапослени ће приредити „европско пролеће“?

Пошто нису у стању да реше проблем незапослености, европске владе веома ризикују, сматра вашингтонски Центар за економска и политичка истраживања.

Експерти Центра спровели су специјално истраживање о томе каква је зависност између смањења државних трошкова у националним буџетима и раста политичке нестабилности. По подацима Центра за економска и политичка истраживања, смањење државних трошкова за 3% унутрашњег бруто производа годишње довољно је да земљу запљусне талас антивладиних демонстрација. А одговарајуће смањење за 5% унуташњег бруто производа значи да влада треба да буде спремна на масовне нереде. Низ експерата у вези са тим већ је увео у промет термин Европско пролеће – по аналогији са сличним догађајима у земљама Северне Африке и Блиског Истока, познатим под називом Арапско пролоће.

Према реферату званичне статистичке агенције ЕУ Еуростат, тренутно у 15 земаља чланица ЕУ од 27 ниво незапослености премађује одговарајуће показатеље САД. Лидери на том списку су Грчка (25,4%) и Шпанија (26,2%), где је дати показатељ изједначен са оним који су били у САД у јеку Велике депресије 30-их година. Ниво незапослености од 10% радно способног становништва премашен је и у Француској (10,7%), Италији (11,1%), Ирској (14,7%), Португалији (16,3%). Ако се узму одговарајући показатељи за лиц амлађа од 25 година, онда је у овој категорији ниво незапослености у4 земље – Италији, Португалији, Шпанији и Грчкој већ премашио индикативан за експерте ниво од 30%. Министар финансија Шпаније Луид де Гиндос наводи још мање пријатне цифре.

Показатељ незапослености међу активним становништвом од 26% у великој мери је последица тога што код нас незапосленост међу омладином чини 55%. И у томе се састоји главна забринутост владе. И све што чини влада, сва његова економска политика, пореска коснолидација, опоравак банкарског сектора, сама реформа запошљавања и структурне промене, све то има један циљ: смањити ниво незапослености у првом реду међу младима.

Али не може се рећи да структуре ЕУ у пуној мери помажу да се реши овај проблем. У разговору за Глас Русије шеф катедере за европске интеграције МГИМО МСП Русије Николај Кавешников истиче да је заиста одговорност пре свега на националним владама, мада решења ЕУ као колективног разума не олакшавају живот њеним члановима.

- Проблем незапослености није проблем ЕУ као организације. У датој сфери ЕУ је активна само као неки помоћни инструмент. Углавном све што она чини је реализација ограничених по обиму програма преквалификовања омладине – и не више од тога. Већи део одговорности за борбу против незапослености лежи на националним владама. Друга је ствар што се смањење државних трошкова дешава у многоме на захтев Брисела. Ипак одговарајуће одлуке утврђују се ипак на националном нивоу, и владе сносе за њих принципијалну одговорност.

Водећи светски економисти сматрају да европске земље не треба да се баве само буџетском штедњом како би избегле социјалне потресе. Настала ситуација захтева од европских политичара израду нових антикризних механизама који се неће сводити искључиво на мере строге буџетске штедње.

Петар Искендеров,