Енергетска безбедност заједничка, интреси различити?

Шеста по реду Европска гасна конференција у Бечу која се отварила у уторак, постаће нова међународна платформа на којој ће кључни фактори на енергетском попришту покушати да израде стратегију осигурања европске енергетске безбедности. До данас такви покушаји нису овенчани пробојним резултатима. Тему наставља наш коментатор Петар Искендеров.

- Зависност ЕУ од руских енергетских ресурса објективна је реалност. Према експертским оценама, тренутно земље чланице ЕУ увозе до половине неопходних ресурса. У перспективи зависност ЕУ од спољних извора енергетских сировина само ће се увећавати и до 2030. године може да достигне 70%. Речити подаци се налазе и у такозваној Зеленој књизи ЕУ До европске стратегије безбедности енергетског снабдевања – важном документу руководећем за Брисел приликом израде политике у сфери енергетске безбеднсоти. Документ констатује да ЕУ за сада не располаже свим неопходним средствима за промену међународног тржишта. И овде почиње најзанимљивије – што објашњава споља нелогичну и чак у многоме самоубиствену политику ЕУ у погледу Русије у енергетској области. Ради се о томе што је ЕУ дужна да што је могуће пре документарно оформи планиране испоруке енергената до 2020. године. Ипак ситауција је таква да изузев испорука из Русије, документарно нема шта да се оформи. Гасовод Набуко који постоји само на папиру биће у стању да задовољи потребе ЕУ за гасом максимално са 5%. Али док је ЕУ упорно гурала очигледно нерентабилан пројекат, Русија се бринула за склапање перспективних споразума за куповину централноазијског, а пре свега азарбјеџанског гаса, подестио је Глас Русије генерални диркетор руског Фонда националне енергетске безбедности Константин Симонов.

- Азарбејџан разрађује прилично крупна гасна налазишта и осим тога нада се у још веће обиме експлоатације после пуштања у рад другог блока налазишта Шах-Дениз. Тако у перспективи Азарбејџан ће бити у стању да још више увећа обиме свог гасног извоза. Русија са своје стране спремна је да предложи Бакуу транзитне могућности за испоруку овог гаса на европска тржишта. Треба посебно подвући да у датом случају Москва иступа не као „препродавац“ азарбејџанских ресурса, већ као њихов транзитер. Сличан прилаз одговара захтевима Брисела о испорукама горива у земље чланице ЕУ из различитих извора.

Узрок нелогичног понашања ЕУ је једноставан: она као организација таоц је глобалних енергетских игара које су замутиле у првом реду САД. Политика Брисела у енергетској безбедности као да је преписана са руководећих указа које је формулисао још 1997. године бивши саветник председника САД за националну безбедност Збигњев Бжезински.

Кометар директора руске филијале Pace Global Energy Services Армена Бадалова.

- Види се огроман јаз између интереса ЕУ као организације са престоницом у Бриселу и појединих европских земаља које су њене чланице. То се тиче у првом реду великих потрошача као што је Немачка. Они су врло заинтересовани за руски гас. Са једне стране, покренут је гасовод Северни ток, који испоручује руски гас на тржишта Европе. Са друге стране руске власти су пустиле немачке компаније на руско тржиште, до руских енергетских ресурса. Тако се може тврдити да се врло занимљив и конструктиван дијалог у енергетској сфери успешно развија. А Европска комисија својим дејствима сличан дијалог једноставно омета.

Изгледа да многи европски чиновници настављају да размишљају у категоријама хладног рата и енергетских ратова.

Петар Искендеров,