Дан светог Саве Србског у Москви

Представници српске дијаспоре у Москви окупили су се 25. јануара у московском Дому националности, како би обележили Дан светог Саве Србског, аутора такозване Крмчије: скупа закона, општих за православне цркве Србије, Русије, Бугарске и Румуније.

Прво је са поздравним говором наступио председник регионалне друштвене организације Обједињење Срба, доктор правних наука Божидар Митровић.

- Нашим непријатељима смета наш заједнички духовни простор. На његово уништавање они усмеравају милијарде долара. Ми стално чујемо од њих: Истиснути, истиснути! И истискују нас са Апенина, из Српске Крајине, а сада и са Косова и Метохије. Падале су НАТО бомбе, из православних цркава је уклоњена србска литургија. Али хвала Богу, у свим православним црквама од Јаранског мора до Владивостока, ми још увек чујемо химну светом Сави!

Божидар Митровић је такође говорио о археолошким ископавањима у Лепенском Виру и Винчи, где је по предању настао народ Рас, који је касније постао србски. Заједничке изворе руског и србског народа покушали су на нађу и учесници међународне научне конференције организоване у Београду 2012. године, којој су присуствовали угледни руски научници. О улози светог Саве у руско-србским односима говорио је и нови амбасадор Републике Србије у Руској Федерацији. Тако се десило да је ово његово иступање било прво после именовања на високу дужност.

- Мени се чини да постоји извесна симболика у томе што је први сусрет Саве Србског био са руским монасима на Светој Гори. И он је примио постриг у руском манастиру Светог Пантелејмона. Зато ми често говоримо да блиски односи Срба и Руса започињу управо тим моментом. Мени се чини да је Свети Сава био човек широких духовних хоризоната. Али он није био само највећи духовник. То је државник, човек који је учио народ да се обраћа Богу, проучава књиге, гради цркве и манастире, воли своју државу.

Излагање Славенка Терзића допунио је настојник Србског Подворја у Москви, владика Антоније.

- Верујте, да Свети Сава није био подвижник, био би једноставно научник. Колико памтимо у историји научника, филозофа, истакнутих историчара! Али таквог да се сваке године поштује сећање на њега и да се окупљамо на дан његове смрти, ми нисмо срели. Једноставно обични научници нису имали светости. Управо ова светост, окосница Свего Духа, постоји само у Цркви, у молитви, само у подвигу, само у благодати. Зато је Свети Сава постао тако велик човек, зато што је носио Бога у срцу.

На празничној манифестацији многи руски политички посленици, као и посленици науке и културе добили су захвалнице за помоћ Србији. Међу њима је руководилац руско-српске православне гимназије у Москви Иља Числов. По речима Божидара Митровића, пред његовим вратима стоји ред србских писаца: сви желе да управо он преводи њихове књиге са србског на руски. Обраћајући се присутнима Иља Числов је приметио:

- Свети Сава је увек био познат у Русији. Још у 13. веку се преписивала код нас Крмчија светога Саве. А 1517. године старац Исаија је донео Теодосијево Житије светога Саве за великог руског кнеза Василија Трећег. И ова књига је постала једна од најчитајнијих у манастирским библиотекама. Тако је то било кроз векове. Руски цар Иван Грозни који је везан својим пореклом за српску земљу сматра се да је заслужен за појаву лика светог Саве у Архангелској саборној цркви Московског кремља. А морам да кажем да и у новије време свети Сава је добро познат у нашој земљи. Познате су нове фреске и иконе. Једна од таквих икона се налазила у Старом Симонову. Пре неколико година је пренета у цркву Александра Невског у Кожухову. Ова икона је проплакала на дан бомбардовања Срба од стране Американаца и њихових савезника. То се десило још пре рата 1999. године, у априлу 1996. године, када су Американци бомбардовали Србе у Крајини. Свети Сава то је велика љубав према роду свом као и према Богу. А то нас одржава у овом свету. И Србе, и Русе, и све хришћане.

По окончању званичног дела започео је концертни програм, у којем су изведене српске и руске народне песме. И наравно, химна Светом Сави у извођењу дечијег хора из Србије.

Григориј Соколов,