BitLab хостинг
Почетна страница > Новости

Снови и бајке Мејера Акселрода

26.01.2013. год.

Крајем јануара у изложбеном центру „Артефакт“ у Москви биће отворена изложба „У овим редовима је све: и што је сањано...“. На њој ће бити представљено око 30 радова познатог уметника ХХ века Мејера Акселрода (1902-1970).

Судбина Акселродових дела је била чудна и сложена. Његови радови се нису уклапали у контекст совјетске уметности, били су превише самосвојни, превише неразумљиви, превише романтични. Његови учитељи били су признати руски мајстори Владимир Фаворски и Сергеј Герасимов. Акселрод је проникао у тананости класичне школе, али се није заустављао на постигнутом. Био је поклоник мајстора италијанског препорода, с одушевљењем се односио према француским импресионистима и постимпресионистима. Гледалац – добар познавалац ће у његовим делима лако препознати утицај Модиљанија и Ван Гога.

Он није забрањиван и није прогањан, није седео без посла: украшавао је књиге, био је познат као позоришни уметник, постао је аутор фресака за филм Сергеја Ејзенштајна „Иван Грозни“ који се сматра класиком светског кинематографа. Истовремено, његови радови су нерадо излагани. За живота су одржане само две његове персоналне изложбе – и то у Ростову на Дону. А прва велика ретроспективна експозиција у главном граду отворена је тек 1972. године, две године после смрти уметника. Још за живота поређен је с Марком Шагалом, а познати историчар уметности Михаил Алпатов је писао: „Акселродова уметност ће са временом бити оцењена као уметност највећег сликара данашњице.“

По сећању кћерке уметника, песникиње Јелене Акселрод, после његове смрти „музеј као да се пренуо и похитао је да купује радове, лов на њих започели су колекционери, домаћи и страни.“ Управо тада су његова дела купили Третјаковска галерија, Руски музеј, Музеј ликовних уметности „Пушкин“ и мноштво музеја у провинцији.

Окосницу ове изложбе представљају графички радови из 1920-30-их година. То су илустрације за дела писаца као што су Шолом-Алејхем, Исак Бабељ, Антон Чехов и многи други, као и цртежи јеврејских месташаца у којима су протекли детињство и младост уметника и која су оставила дубок утицај на његову судбину и стваралаштво.

Посебну пажњу привлаче његове „приче“ темпером о крајевима у којима је боравио, већ у другој половини ХХ века. То је Прибалтика коју је уметник видео као „Земљу из бајки браће Грим“: стубови у облику стрела и готске куполе које стреме увис на позадини тиркизног неба.

- Ево га, пејзажног оваплоћења сна московског интелектуалца о Рају на Земљи. 60-их година, кад је једини гутљај слободе за совјетску стваралачку интелигенцију била Прибалтика, нејбољи представници овог „слоја“ покушавају да забележе њене ликове у стиховима и прози, на папиру и платну. И да поклоне нама на тоталитарном истоку скоро западни сан о слободи, мору и једрима; оно што толико недостаје у вечној московској јесени.

Назив изложбе је цитат из песме млађег савременика Мејера Акселрода, изванредног московског песника Павела Когана, који је погинуо у Другом светском рату. Обојица су у младости стигла у престоницу из западних крајева Руског царства, обојица су била типични представници московске стварлачке омладине из средине века и чак су живели врло близу, на суседним метро станицама.

Данас популарност Акселродовог стваралаштва расте из године у годину, његова дела се све чешће појављују на аукцијама руских и западноевропских аукцијских кућа, за последњих неколико година организовано је неколико велики изложби.

Армен Апресјан,



  • Извор
  • Глас Русије, фото: предоставленны пресс-службой галереи \"Веллум\"/ vostok.rs


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Аргентина је поднела званичан захтев војном блоку предвођеном САД за статус „глобалног партнера“, изјавио је министар одбране Луис Петри


Данас је објављен писмени Коментар званичног представника руског министарства спољних послова Марије Захарове у вези са одобравањем у ПССЕ захтева Косова за чланство у Савету Европе. Коментар преносимо у...

Кијевске снаге се боре да обуздају Русе због кашњења стране помоћи и недостатка особља, наводи се у новинама


Неуспех Запада да обезбеди довољно оружја и новца једини је разлог зашто Украјина трпи неуспехе, тврди председник

Врховни командант НАТО снага за Европу и заповедник европске команде америчке војске Кристофер Каволи изјавио је да је НАТО донео одлуку да појача резервне снаге унутар мисије на Косову...


Fotografija i sam pojam 'fotografisati' dobili su neko drugačije, potpuno novo značenje. I dok su nekada dva ili tri filma, što je maksimalno oko sto fotografija, 'trajali' celo letovanje...


Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Русија у XIX веку

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА