Отварање руске експозиције у Аушвицу

27. јануара у Пољској, у Државном музеју „Аушвиц-Биркенау“ у граду Аушвицу, поново ће бити отворена руска експозиција. Совјетски војници су на овај дан 1945. године ослободили логор смрти.

Преко 1,1 милиона људи је погинуло у Аушвицу – логору смрти, који је основан специјално ради уништавања „нижих раса“ и политичких противника нациста. Међу њима је око 900.000 Јевреја, најмање 140.000 Пољака и око 23.000 Рома. На територији бившег логора смрти од 1947. године ради музеј и врше се истраживања, али прецизан број мртвих није утврђен.

Већина сужања је убијана у гасним коморама одмах по доласку. Нико их није бројао. Међу њима је било и стараца, и болесника, око 230.000 деце млађе од 16 година. По сведочанству преживелих, у крематоријуму је свакодневно спаљивано око 8.000 лешева. Ешалони осуђеника су долазили из преко 30 земаља.

Остали су били упућивани на принудни рад. Скоро нико није успео да преживи. Совјетски војници су у логору затекли само 7.000 људи, рекао је ветеран Иван Мартинушкин, који је учествовао у ослобођењу логора:

- Видео сам поцрнеле људе, умотане, неке у покриваче, неке у затворску одећу. Било је тешко чак и видети лица ових људи. Једино што се могло видети биле су блиставе очи у којима је била радост ослобођења, радост због тога што се тај пакао заршио, што су слободни и могу сами собом да управљају.

Већи део заточеника је умро од батина и болести. Сужњи су за један дан добијали 300 грама хлеба и литар ретке чорбе. Постепено су се претварали у „муслимане“ – тако су се у логорском жаргону називали људи, глађу доведени до стања скелета који су били кост и кожа.

Такође, у логору су вршени медицински експерименти на живим људима: ради тестирања лекова по наруџбини немачких фармацеутских компанија, били су заражени маларијом и хепатитисом, мушкарци су кастрирани, жене су стерилизоване. Нацистички џелати нису осећали ми мрвицу сажаљења према својим жртвама. Доктор Менгеле, „Анђео смрти“ како су га називали затвореници, долазио је до крајњег степена окрутности. Између осталог, проучавао је анатомију на живим бебама.

Организатори руске експозиције су сматрали да посетиоци одмах треба да доживе сав ужас који су осећали људи налазећи се у логору, истакла је главни уредник републичког музејског центра ДИМ Олга Соколова:

- Да би човек ушао и одмах схватио: пред њим се налази нешто страшно. Изузетак је део експозиције посвећен ослобођењу. Ова тачка треба да буде мање-више оптимистичка.

У музеју „Аушвиц-Биркенау“ представљене су националне експозиције из осам земаља: Пољске, Холандије, Словачке, Чешке, Аустрије, Мађарске, Француске и Белгије. Један блок је посвећен ромском народу. Последњих пет година руски део је био затворен. Званично због „модернизације“, а у ствари због политичких несугласица.

Отварање нове експозиције даје наду да ће напокон моћи да се забораве тренутне противречности и да ће људи моћи да се усредсреде на главном – на дужном сећању на погинуле. Међу њима је било и мирних становника, протераних из СССР, и око 15.000 заробљених црвеноармејаца, истакао је заменик директора музеја Великог отаџбинског рата Виктор Скрјабин:

- Задатак експозиције је, пре свега, да се још једном нагласи суштина нацизма. Као друго, да се нагласи трагедија и храброст, да се укаже поштовање храбрости совјетских грађана, војника који су били у овом концентрационом логору. Као треће, да се нагласи ослободилачка улога Црвене армије.

Аушвиц је највећи, али не и једини логор смрти нациста. На територији Трећег рајха деловало је 10 таквих „машина за убиства“, од којих су четири биле у Пољској. У оквиру „бобе за чистоту расе“ у њима је убијено око 3 милиона људи.

Марија Дунајева,