ЕКА плус НАСА једнако Месец?

Европска космичка агенција (ЕКА) и Национална управа за аустронаутику и истраживања космичког простора САД (НАСА) потписале су споразум по којем службени модул будућег пилотираног брода Орион за летове ван Земљине орбите биће произведен на основу европског теретног брода ATV.

Прво лет Ориона планиран је за 2017. годину, када брод у беспилотном режиму треба да достигне Месец. Други лет, по плану већ уз учешће људи, треба да буде одржан 2021. године. Нови споразум агенција може да значи да ће у саставу посаде бити европљанин. Потписани споразум је још једно сведочанство о томе да ће будућност истраживања космоса постати највероватније ствар међународне сарадње.

Европски теретни брод ATV (Automated Transfer Vehicle) користи се за одржавање МКС од 2008. године. За то време три ATV су посетила станицу, за лет се припрема четврти, Алберт Анштајн. После лета петог ATV 2014. године програм треба да буде завршен.

Са друге стране, Орион НАСА ради заједно са новим ракетним носачем SLS. Ова веза треба да осигура САД активан повратак у пилотирану космонаутику после епохе шатлова. Истина, даљи програм човековог присуства у космосу је нејасан, као главни циљ најчешће фигурира Месец. Али шта управо планирају да учине за време лета, за сада се не зна.

Више или мање је одређена прва експедиција ЕМ-1 (Exploration Mission 1) 2017. године. Космички брод Орион у беспилотној варијанти 17. децембра 2017. биће избачен у космос уз помоћ нове ракете носача и кренуће ка Месецу. Други Орион може да стартује ка Месецу 2021. године, са посадом од четири човека. Према новом споразуму, у службеном модулу Орион биће мотори, резервоари, систем пурављања температурним режимом, резерва воде и кисеоника. Осим тога, на Орион ће доставити соларне панеле са карактеристичмом за ATV формом у облику слова Х.

Такав улазак Европе у пилотирани пгограм САД може д азначи да како буду напредовали радови, започеће преговори о укључивању европског астронаута у будућу посаду прве пилотиране мисије. Пошто је сада рад МКС гарантован само до 2020. године, та одлука ће осигурати постепени прелазак са једног типа пилотираних експедиција на други. Наравно, ако све буде успешно.

Између осталог, технички проблеми могу да не буду главни у програму Ориона. Главна примедба за њега је у одуству јасно постављеног циља мисије. Претпоставља се да све што се ради у области пилотираних летова треба да доведе човека на Марс. ли јасног плана за достизање Црвене планете за сада нема. Још једна идеја је да се Орион искористи за пилотирани лет на астероид. задатак је амциозан и занимљив, али не наилази на једногласно одобравање.

Учешће Европе у пројекту може да се разматра као својеврсна гаранција наставка рада. Ипак експерти такође очекују појаву документа НАСЕ који ће означити коначне циљеве пилотираног програма за наредну деценију.

Исто то је више или мање праведно у полгеду Русије. Недавно објавени програм космичке делатности Русије до 2020. године убраја пилотирану космонаутику и трећи приоритет (после развоја сфре космичких услуга и космичке науке), пошто ће до те године она деловати углавном на бази МКС. Ипак у програму се помиње и то да у наредних 7 година треба направити научно-техничку основу за човекове летове у далеки космос. Вероватно се подразумева у првом реду лет ка Месецу. Али конкретних података у програму нема. Можда зато што он више личи на план решавања најнасушнијих потреба домаће космонаутике. летови на друге планете за сада остају ако не уметност ради уметности, онда прилично дугорочно улагање.

Олга Закутњаја,