Евро без осмеха и хумора?

Представник Холандије Јерун Диселблум постао је нови шеф савета министара финансија 17 држава зоне евра. Он је сменио на овој дужности премијера Луксембурга Жана-Клода Јункера који је био на челу Еврогурпе 8 година. Избор новог „министра евра“, како често називају ову дужност у штампи, није био једногласан. И то је постало помало непријатно изненађење за учеснике састанка главних финансиста зоне евра, одржаног у Бриселу.

И пред заседање шефова финансијских ресора, и после резимирања резултата гласања, учесници састанка су више говорили о Јункеру који напушта дужност, него о његовом наследнику. И то је јасно- за протелко време главни контролор јединствене валуте постао је њен својеврсни симбол у очима колега по профсији, како у Европи, тако и ван граница континента. Знам Жан-Клод Јункера већ 25 година, рекао је између осталог у свом наступу председник Европског савета херман ван Ромпеј – и он је најискуснији од свих нас. Он је био не само први председник Еврогрупе, већ је руководио њоме и у најтежем периоду, при томе чак са осмехом и смислом за хумор.

Како подсећају медији, Јункер, који се сматра једним од аутора пројекта јединствене европске валуте, заузео је дужност шефа Еврогрупе 2005. године и управљао је саветом у јеку светске финансијско-економске кризе. Он је захтевао од лидера земаља које су доспеле у петљу дужничке кризе да спроведу кардиналне рефоме и да усвоје строге мере штедње. Многима је у сећању остао његов строг резиме поводом махинација грчке владе са цифрама буџета: Игра је завршена! Истовремено луксембуршки премијер је више пута изражавао солидарност са обичним људима Грчке, који су приморани да сносе основне тешкоће кризе. И у томе што је евро зона сачувана од распада, аналитичари виде пре свега његову заслугу. По оценама коментатора, Јункер који је био на дужности премијера Луксембруга од 1995. године, поред осталог, има одличан смисао за хумор и спремност на компромисе.

Смена штаба у јеку кризе – како је окарактерисала немачка радиостаница Hessischer Rundfunk ново именовање. Јасно је да ће заменику, по оценама експерата, бити тешко да изађе из Јункерове сенде. А скоро све оцене Сиселблума се своде на то да се о њему скоро ништа не зна. У првом реду, скреће се пажња на то да је он социјал-демократа, да има 46 година и да гелом маже густе локне. Истовремено, од Јункера са смислом за хумор, наследник је озбиљан. Започињао је каријеру као економиста, радио је у министарству пољопривреде, био је посланик парламента. У последње време био је министар финансија Холандије, али је стигао да проведе на тој дужности свега 3 месеца. Тако да не чуди, рецимо, то што је шпански министар финансија гласао против ове кандидатуре. Па она и није узимана у обзир када је после Јункерове изјаве да жели да напусти дужност шефа Еврогрупе започело тражење одговарајућег наследника. Кандидатуре финансијских „тешкаша“ су биле деликатно одбачене. На крају је била изабрана фигура која никоме не смета, сматра професор Високе школе економије Иван Родионов.

- Често се дешава да у први план избија човек, можда не најбољи по неким параметрима, али који компромисно одговара свима, каже Родионов. И наравно, дешавају се успеси, дешавају и неуспеси. Али са друге стране, криза дорпиноси појави нових лидера. јасно је да се борба групација стално води. постоји и историјска нетрпељивост многих европских земаља једних према другима. И то је битна препрека на путу ка даљој интеграцији. Али за сада, по мом мишљењу, ЕУ полази за руком да балансира.

Управо од тога који ће став заузети нови шеф Еврогрупе поводом даље интеграције Европе зависиће у многоме успех његове делатности на тој дужности, сматра експерт немачке групе компанија Алијанс Ролф Шнајдер.

- По мени најважније састоји се у томе, рекао је Шнајдер у радијском интервјуу, што он у сваком случају мора самом себи да одговори на птиање где ће се налазити Европа, у датом случају зона евра за 10-12 година. Схватање перспективе за њега је, како ми се чини, одлучујући услов. Он такође мора да нађе одговор на питање зашто је тако важно да напредује процес европске интеграције. Ро је најважнији задатак од чијег решавања зависи подршка свих подухвата од стране грађана ЕУ.

Сам Диселблум обећава да ће узимати у обзир интересе и севера и југа Европе, да ће спроводити курс и штедње буџета и осигурања економског напретска, да ће радити на реформама и укидању социјалне напетости. Да ли се приликом решавања свих ових дилема може без хумора? Сада више нема од чега да се бира.

Олег Севергин,