Све очи упрте у Арктик

На Арктику је будућност. До таквог закључка долази свако разматрање перпсектива развоја човечанства на било ком форуму. О томе се говорило и на форуму Врата у Арктик који се одвија ових дана у норвешком градићу Тромсе, који локално становништво сматра престоницом Арктика.

Трећина светских резерви гаса и 15% светских резерви нафте, 9 милиона становника и најкрхкија природа – све то чини Арктик сложеним, али врло привлачним регионом како за бизнис, тако и за политичаре и дипломате. Осам арктичких држава које улазе у арктички савет (Русија, Норвешка, Канада, Финска, Шведска, Исланд, САД и Данска) дошло је до важног закључка – на Арктику треба водити мирни дијалог, и војна интервенција у овом региону једноставно је недопустива. Русија која има највећу арктичку територију, осим активног освајања региона, активно сарађује са другим земљама у тој области. Сарадња Русије са Норвешком на Арктику траје већ неколико деценија, кометарише за Глас Русије министар иностраних послова Норвешке Еспен Барт Еиде:

- Ми смо плодотворно сарађивали са Русијом низ година. Код нас постоји неколико институциналних оквирних споразума. Баренцова, евро-арктичка сарадња, која ће ових година навршити 20 година, Арктички савет приполарних земаља. И што је још важније, чињеница да су Русија и Норвешка постигле договор да ћемо све спорове регулисати у складу са словом Конвенције УН за поморско право. Питање није у томе да ли су се земље договориле или нису о појединим питањима, зато што је то велика реткост. Ја сам министар иностраних послова и сваки дан имам посла са неслагањима у мишљењу. Овде је главно колико је слично наше виђење тога по којој схеми треба тражити решења. И мислим да на Арктику такво виђење постоји.

У целини, министар иностраних послова Норвешке окарактерисао је сарадњу са Русијом на Арктику као активну. Са њим се сагласио и његов колега, бивши премијер Шведске Карл Билт, који такође позитивно говори о сарадњи са Русијом у Арктику.

- Све земље чланице Арктичког савета забринуте су за очување крхког биолошког диверзитета Арктика, заинтересоване за јачање међународне сарадње у региону, недопуштање војног конфликта, решавање питања освајања природних ресурса.

Наредни председавајући Акртичког савета је Канада. Њено председавање ће отворити нови, други циклус председавања од тренутка оснивања организације 1996. године. Министар здравља и економског развоја северних територија Канаде Леано Аглукак за важан моменат у арктичком дијалогу сматра сарадњу са народностима које живе на северу:

- Код нас постоји договор о територијалним претензијама, који помаже да се решавају ова питања. Ипак важан део је информисање међународне заједнице о томе да је неопходно штитити дивљу природу, своју земљу и оне народе који су вековима живели на северним територијама. Важно је имати дијалог са малим народностима које живе у тим регионима о којима говоримо.

Растуће интересовање за Арктик од стране земаља и удружења која немају директан излаз у регион још једном демонстрира његове огромне перспективе за човечанство. Члан комисије ЕУ за риболов и поморске послове Марија Даманаки је саопштила да већ до маја ЕУ очекује решења Арктичког савета о томе да ли ће унија постати удружење-посматрач. Учесници Савета нису против активног интересовања Јужне Кореје, Кине, ЕУ, Сингапура према Арктику. Према њиховом мишљењу, то додаје престиж организацији и чини је важном платформом за разматрање перспектива развоја овог региона.

Маргарита Богатова,