С које стране света се очекују највеће инвестиције у привреду

Како је недавно изјавио први потпредседник владе Александар Вучић, за Србију је сада најбитније да добије датум за почетак преговора о уласку у Европску унију, јер то отвара пут новим улагањима. Међутим, чињенице као да показују нешто друго, с обзиром да се страна улагања у Србију, али и у Хрватску и Босну и Херцеговину све више смањују са процесом приближавања Унији. Погледајмо како то изгледа у конкретним бројкама и шта кажу званични статистички подаци за те земље.

Дакле, вицепремијер је навео „да је страшно важно да добијемо што је могуће више инвестиција, јер ми данас имамо, уколико бисмо добили тај датум,бар неколико фирми, великих светских компанија које би дошле у Србију у том тренутку.“ Још је поручио да „морамо да размишљамо о живим људима, о њиховим потребама, о ономе како ће да преживе сутра“, те да ће зато Србија да уради све како би добила датум за почетак преговора.

Али најновији подаци Привредне коморе Србије, који се тичу страних улагања, говоре да се обим улагања у Србију све више смањује, упркос одређеним помацима у европским интеграцијама за последњих десетак година. Наиме, у првих десет месеци прошле 2012. године, нето прилив инвестиција у Србију је износио приближно 80 милиона евра, што је такорећи занемарив износ. То значи да још од 2000. године никада није било мање инвестиција.

Међутим, случај Хрватске је још убедљивији. Иако су многи веровали да ће са приближавањем датума њеног уласка у Европску унију доћи до појачаног интереса инвеститора за будућу чланицу ЕУ, то се ипак није десило. Бечки институт за међународне економске студије је сматрао да ће Хрватска предњачити у региону по директним страним инвестицијама, па су зато прогнозирали да ће странци уложити у хрватску привреду једну и по милијарду евра, а догодило се нешто сасвим другачије. Према најсвежијим подацима Хрватске народне банке, стране инвестиције у 2012. години су износиле једва око 500 милиона евра, што је тек трећина тог очекиваног износа. То значи да се Хрватска, само пола године пре њеног званичног ступања у Европску унију, по обиму страних улагања, у статистичком смислу вратила у средину 1990-их година, у време када су због бурних дешавања на Балкану инвеститори у широком луку заобилазили овај простор. Осим тога, није само проблем у малом обиму страних инвестиција у Хрватску, него је врло неповољна и њихова структура, зато што се ради пре свега о инвестицијама у туризам и трговину, а најмање у производњу, која једина може да оживи замрлу привреду.

Иначе,у скоро исто време када је Вучић изјавио да је добијање датума за почетак преговора са Европском унијом од кључног значаја за привлачење инвестиција, министар привреде Млађан Динкић је заправо изјавио нешто суштински другачије, када је рекао да ће у наредном периоду кључне инвестиције у Србију доћи, не са запада, већ са истока, с обзиром да је Европа у кризи и да нема довољно капитала ни унутар саме еврозоне. Динкић је још казао да Србија треба да примени све могуће моделе за покретање привредног раста јер досадашњи модели, који су важили за претходну деценију, не могу више да се примене. Он је још додао да Србија покушава да привуче тај капитал са истока, а на првом месту је поменуо Русију, Кину и друге земље, које су по његовим речима, „у много већем успону него што је еврозона“. Динкић је објаснио „да у Европи и даље не функционише јединствена банкарска унија, јединствени фискални систем и све док се с тим проблемима не изборе, они неће водити много рачуна о нама који нисмо чланови. Још је истакао да Србија не жели да зависи само од једне стране.Ако европске банке износе капитал из Србије и других земаља, онда морамо да доведемо банке које хоће да инвестирају у Србију. То су, рекао је министар привреде, две највеће банке из Русије – Сбербанка и ВТБ, као и друге банке које ће отворити своје филијале у Београду и ту инвестирати.

Стога, остаје да се запитамо, ком министру да у овом случају више верујемо? То јест, са које стране су већи изгледи да ће стићи суштински важне инвестиције за српску економију – из Европске уније након добијања датума за преговоре, или са истока где су „земље у много већем успону“? Ако је судити по изнетим чињеницама, одговор се сам назире у следу логичког расуђивања.

Ратко Паић,