BitLab хостинг
Почетна страница > Новости

Брак из рачуна – пола века без развода

22.01.2013. год.

22. јануара навшило се 50 година од потписивања Јелисејског споразума о помирењу, пријатељству и сарадњи између Немачке и Француске.

Тим поводом у Берлину одржава се серија заједничких свечаних манифестација уз учешће савезног канцелара Ангеле Меркел и председника Франсое Оланда, а у Европи у целини нема недостатка изјава и оцена значаја и данашње улоге датог документа. Између осталог може да се чује и метафора о томе да је то био својеврсни брак из рачуна две водеће силе у послератној Европи. ако је и тако, рачуница, како је показало време, била је тачна. Развод се за 50 година није десио. Између осталог није прошло без породичних неслагања.

Ових дана медији подсећају на различите значајне и ситне нијансе које су пратиле потписивање историјског споразума. Како пише немачки Бадиш Цајтунг, француска страна је предлагала да се прво потпише стандардни протокол о срадњи који није захтевао утврђивање у националним парламентима. Али последњег дана обојица лидера – Шарл де Гол и Конраде Аденауер донели су одлуку да дају документу статус државног уговора. Помоћници више нису стизали да наруче фасцикле које одговарају случају и искористили су оне које су у журби пронађене. Фасцикле су биле погрешне боје, а на немачкој није било грба немчаке и није било златне ленте у бојама државне заставе.

Али свечаност и топлину атмосфере подвлачила су сва издања. У првом реду помињу се симболични пољупци којима је генерал де Гол пропратио своје загрљаје за канцеларом Аденауером, што последњи, по речима очевидаца, очигледно није очекивао. Јер де Гол за време Првог светског рата био је рањен и био је у немачком заробљеништву, а у време Другог светског рата водио је покрет отпора. И сада је он, загрливши представника непријатељске државе, изјавио да обе стране могу да се поносе почетком историјског пријатељства, потврђеног управо потписаним уговором. Немачки канцелар коме, како сматрају, припада иницијатива повећања статуса овог документа, подвукао је са своје стране да ни једна европска институција, ни сама Европа не би могла да псотји када би се између Немачке и Француске сачувало непријатељство које је блокирало доношење одлука.

По оценама експерата, развој односа између две земље за последњих 50 година подсећао је на плиму и осеку, у зависности од квалитета политичких дуета председника и канцелара који су смењивали један другог. Послења плима, како сматра низ политиколога, био је дует под називом Меркози, који се појавио на позадини заједничких приоритета Ангеле Меркел и Николе Саркозија. Да ли ће га сменити Мерколанд – Меркел и Оланд? – питају се аналитичари. Одговор је чешће негативан. Као што је приметило, на пример, немачки Франкфуртер Алгејамне Цајтунг у коментару под називом Јубиларна неудобност, овај пар није изашао на крај у условима кризе са улогом инспиратора Европе. Узрок су различити приоритети и различита стратегија.

Заменик директора Института за политичку и војну анализу Александар Храмчихин делимично се слаже са сличном оценом, мада не сматра да је Јелисејски споразум изгубио своје значај.

- Неусумњиво, савез је постојао. Постојао је огроман контраст између оног што је било до 1945. године и што је постало после Другог светског рата у односима између Француске и Немачке. Мада сада се овај савез можда и раскиа зато што су обе земље превише дубоко уроњене у ЕУ и њене проблеме. А унутар ЕУ већ је тешко очувати само билатералне односе. Француска и Немачка су биле темељ Европе од почетка, али сада више не могу да доминирају, пошто је у ЕУ превише земаља.

Изабел Хофман, руководилац пројекта у немачком фонду Бертелсмана види, напротив, позитивне моменте уразвоју политичких пролаза две земље.

- Пошто се обе земље разликују и пошто су ове разлике сачуване током свих минулих деценија сарадње, одговори који се рађају у току оваквих политичких неслагања необично су вредни и корисни не само за Француску и Немачку, већ и за читаву Европу. Ми код себе у Европи управо се и плашимо увек тога да у процесу заједничког рада наше земље не почну да личе једна на другу.

Сада све чешће се чују бојазни друге врсте. Рецимо, већ поменути Франкуфуртер Алгемајне Цајтунг закључује да између Француске и Немачке има више линија поделе него заједничког просотра. Могуће да се ту једноставно одражава немачки песимизам. А можда у споју са француским еланом он ће дати потребан склоп политичком цементу за Европу?

Олег Севергин,



  • Извор
  • Глас Русије, фото: ЕПА/ vostok.rs


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ


Неки руски посланици позвали су на поновно увођење смртне казне

Неслање делегације у САД била је „порука Хамасу“, изјавио је израелски премијер


НИС добитник признања „Доброчинитељ“ за 15 година доприноса заједници

Реакција Вашингтона на напад у „Крокус сити холу“ показује његову пристрасност јер настоји да прикрије Кијев, тврди Марија Захарова


Према мишљењу младих НИС лидер у пословању на тржишту Србије


Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Русија у XIX веку

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА