«Гајдаровски форум»: нови изазови и нове могућности

Системска криза и формирање новог светског реда, пад међународних финансијских института и увођење нове резервне валуте, најзад, одговори Русије на глобалне изазове – те су теме разматрали учесници «Гајдаровског форума-2013», одржаног у Москви.

Ми смо на прагу великих промена – то је лајтмотив тог форума. Током последњих 30 година светска економија се развијала на рачун учешћа у производњи радне снаге Југо-Источне Азије, потрошачког бума, који је уследио, и раста сировинских тржишта. Међутим, тај је модел скоро исцрпљен, - сматра професор Универзитета Џорџа Мејсона (Вашингтон) Џек Голдстоун.

- Преживљавамо кризу, која се дешава у свету једном или два пута током столећа. Постојећи модели привређивања, технолошки модели више нису активни, они траже замену. Завршава се раст кинеске радне снаге – за неколико година ће он постати негативан. Настаће нове зоне за производњу, за које ће бити карактеристична јефтина радна снага, то ће бити у Африци. За све ће то требати деценије.

Структуралне промене чекају економије свих континената – Азије, Европе, Америке. Неће оне заобићи ни Русију, која ће морати, према мишлењу научника, убрзати модернизацију.

Преуређења таквих размера никада се не одвијају лако. Глобализација и узајамна зависност економија резултирају још тежим кризним појавама. Међутим, криза није само испит за истрајност. Шеф руске владе Дмитриј Медведев, који је иступио на том форуму, истакао је: постоје нове могућности, нови модел економског раста, нова конфигурација светских валута.

Последња опширна криза 1970-их година је водила формирању новог технолошког и економског модела, политичкој и економској либерализацији, настанку две основне резервне валуте. Њена најважнија последица је било убрзавање глобализације – кључног чиниоца развоја савременог света. Уствари, данас се формира нови модел економског регулисања, који ће имати, изгледа, наднационални карактер.

Заиста је после сваке пређашње кризе настајала нова конфигурација светских валута. После кризе 1930-их година економија је прешла од фунте на долар. Услед кризе 1970-их година настао је бивалутни модел: прво, долар-марка, затим, долар-евро.

Данас обе валуте преживљавају тешка времена. Зато економисти све чешће размишљају о могућим алтернативама. На форуму је нобеловац за економију Роберт Мандел предложио концепцију нове наднационалне валуте под називом девајс. Према замисли научника, она не сме да буде везана за неку земљу да би потпуно одговарала интересима читавог света. Шема стварања нове новчане јединице је према Манделу доста специфична: економиста је предложио да се споје долар, евро и јен, те се на основи тога формира девајс. И то, он може да буде чисто виртуелан, у пракси би се он конвертирао у једну од валута, које га састављају. Идеја је храбра, али је, према мишлењу многих економиста, неизводљива. Коментар директора Института проблема глобализације Михаила Дељагина.

Долар, евро и јен се базирају на трима различитим економијама, које имају различиту динамику развоја. То ствара веома озбиљне проблеме при формирању јединствене синтетичке валуте, из разлога, који нису технички, већ принципијелни. Заједнички орган управљања у оквиру Јапана, САД и Европе је немогућ. Дакле, говор г-на Мандела је одраз исцрпљености постојећег модела. Резервна валута, долар, више не може да врши своју функцију.

Додуше, експерти за сада не виде реалну алтернативу долара. Глобалним захтевима одговара, по свој прилици, само евро. Други евентуални проблем хипотетичне супервалуте је поверење према међународним финансијским институтима, који ће неизбежно стајати иза ње. Министар финансија Бугарске Симеон Дјанков сматра да те структуре преживљавају пад. Између осталих, ММФ није решио задатак савлађивања кризе дугова у еврозони.

У време те кризе и претходне азијске кризе постало је јасно, зашто земље не морају да следе савете таквих међународних организација као што је ММФ, поготову, ако се налазе у еврозони. У том случају би криза била продубљена, нарочито у ЕУ. Пакети помоћи Грчкој – први пакет је 2010. пружио ММФ, ја бих рекао да је он повећао трајање кризе у Грчкој за две-три године.

Русија је изнела поуке из кризе, схвативши неопходност ограничења буџетских трошкова и реформирања буџетског сегмента – један од закључака је буџетско правило, - истакао је шеф Министарства финансија Антон Силуанов.

- Руски одговор на глобалну кризу је усвајање буџетског правила. Буџетско правило омогућује прогнозирање, схватање руске буџетске политике, свест о томе, које обавезе морамо да испунимо, од којих можемо да одустанемо. Наш је задатак да повећамо конкурентност наше економије, буџетске финансијске политике. Што су виши рејтинзи, веће је интересовање од стране страних инвеститора да улажу у нашу економију.

Антон Силуанов је истакао да ће Русија ове године током председништва у двадесеторици поставити питање да земље постигну прогнозиране показатеље – државни дуг, буџет, незапосљеност. Дмитриј Медведев је у свом иступању истакао да ће Русија предложити у оквиру двадесеторице политику, усмерену на учвршћење економског раста. Данас се формира нови модел економског регулисања у свету, који ће имати наднационални карактер.